Pročitaj mi članak

SVAKA ČAST: Nema za knjige, ni za hranu, a nije pao nijedan ispit na medicini

0

Ove srede Milan Jevđić biće gost Tatjane Vojtehovske u emisiji “Život priča” na TV Prva, a nakon što budete čuli kakav trnovit put prelazi da bi opstao u svojim ambicijama shvatićete koliko često mi ostali imamo samo izgovore za lenjost i nezahvalnost za prilike koje nam je život pružio. Mnogi od nas, koji smo Milanova generacija, će se postideti i shvatiti da zapravo u životu i nemamo stvarne probleme.

Милан је студент пете године медицине. Никада није пао ниједан испит иако, практично, нема ни услове да студира. Имао је само 20 дана када су се његов отац и мајка разишли. Прва успомена из детињства су му тешке батине које је добио од очуха. Имао је тада око четири године и попуцале крвне судове на нагома, настале од очухових удараца. Сам је донео одлуку да се од њих одсели и почео је да живи с баком и деком.

Отац га никада није желео, а мајци је било свеједно, јер се никада није борила за то да живи с њом. Пошто му је дека умро када је био мали, остао је само с баком у трошној кући у Северову, селу златиборског краја. Имао је 16 година када је изгубио и баку и остао потпуно сам.

Ипак, знао је само да жели да постане лекар, али одговоре на питања како ће да нађе храну и заврши школу није имао. Почео је сам да се издржава. Радио је физичке послове, конобарисао и био велика маскота гуске. Дешавало се да по два дана нема шта да једе, али је имао циљ. Тако је успео и да заврши средњу школу и упише медицину, јер једино му је сан остао у животу као звезда водиља која му не да да потоне.

Док његови вршњаци окружени родитељском пажњом, љубављу и новцем студирају без превише брига, Милан је научио колико је тешко зарадити за сваки оброк и за сваки рачун. Зна овај момак колико коштају киловат струје, пола хлеба и килограм кромпира, кутија прашка за веш, топла соба…

– Све се у животу преброди. Оца сам видео тек неколико пута и увек на суду, јер он већ годинама не плаћа моје издржавање. Требало је да уплати око 100.000 динара заостале алиментације, али ништа од тога није било. Дигао сам руке, немам више воље да стопирам да бих стигао до пожешког суда, само да бих доживео ново разочарање. Мајку која живи у Ариљу виђам једном или два пута годишње. Мени је временом постало лакше без ових контаката – рекао је Милан за Новости 2013.године када је постао

Милан данас живи у стану у који му никада нико није дошао, јер га је срамота да ту било кога уведе. Зове је “вила промаја”, а труди се да ту промају има и у својој глави. Зато након затварања читаонице и библиотеке, у којој учи јер нема новца за књиге, одлази у дуге шетње, како би по одласку у стан одмах заспао. Тако себи одузима време за размишљање, јер ако остане са својим мислима, онда нема више жељу да се пробуди.

Он не зна да ли ће овог викенда имати шта да једе, али му од тога теже пада што је сам.

– Ја сам дошао да вам кажем да се у животу све може, али ако ви сами то хоћете – рекао је Милан у емисији “Живот прича” у којој можете чути целу исповест овог младог, упорног човека.