Pročitaj mi članak
За првих седам месеци приватни извршитељи добили више хиљада налога за наплату. Највише наплатили дугове до 30.000 динара, за око 2.000 домаћинстава.
Србија је, седам месеци пошто су у њен систем уведени приватни извршитељи, и даље далеко од бројке од 334, колико би требало да их има (по један на 25.000 становника). Тренутно ради 59 извршитеља, од чега скоро половина, односно 26, у Београду.
Ипак, они су до сада имали више хиљада предмета, од којих су највише добили од јавних и комуналних предузећа. Тако су, рецимо, за првих пола године само у Београду успели да наплате дуговања ”Инфостану” од 2.000 домаћинстава.
Око 30 правника је, у међувремену, положило испит за извршитеље и чека именовање, које засада није заказано, а у Комори извршитеља се надају да ће га бити у марту или априлу. До тада би требало да се одржи још један испит.
– Извршитељи су углавном поступали по предлозима за извршење на основу веродостојне исправе ради наплате потраживања за неплаћене комуналне и сличне услуге – каже Михајло Драговић, председник Коморе извршитеља. – Већина људи добровољно плати када им стигне налог за извршење, али било је и случајева да смо морали да стављамо административне забране на плате или пензије.
Забране могу да ”покрију” највише две трећине плате, па се тако новац принудно скида са рачуна дужника. Ово се ради не само код комуналних дугова, већ и код спровођења судских решења о извршењу (када странка добије спор, али не може да наплати дуговање).
Грађани морају да плате и камате и трошкове извршења. Најјефтинија услуга извршитеља је 2.500 динара, а за потраживање од рецимо 30.000 динара, предујам трошкова је око 3.000.
Засада, највише посла било је у великим градовима – Београду, Новом Саду и Нишу. Осим ”Инфостана”, извршитељи су у Београду највише предмета за наплату добили од ”Телекома”, у Новом Саду од ”Србијагаса”, а у Нишу од ЈКП ”Наисус”.
Први месеци на терену показали су да дугове брже враћају физичка лица, и да медијација даје резултате. Највећи проблем је наплата потраживања од предузећа, посебно оних која су под вишемесечном блокадом, нису више на регистрованим седиштима, и где оснивачи немају одговорност изнад висине својих улога. У таквим случајевима нема друге до да се дуг трајно отпише, јер је наплата немогућа.
Највеће предмете домаћи приватни извршитељи очекују од банака. Сарадња са некима већ је почела, додуше стидљиво, јер банке саме могу да бирају да ли ће да ангажују судске или приватне извршитеље. Ипак, да ће и једни и други имати пуне руке посла говори податак да грађани Србије банкама дугују више од 18 милијарди евра.
По Драговићевим речима, управо кад су у питању спорови између две фирме, ”пале су” и прве пленидбе имовине, а на основу судских одлука које дужници нису добровољно хтели да изврше.
Иначе, прва извршења односила су се на дугове грађана за комуналне услуге, најчешће до 30.000 динара. Извршитељи су прво свим дужницима достављали закључке да је покренут поступак и да морају да плате дуг и камате, плус трошкове извршења.
Ако дужник не реагује, после две недеље поново се шаље закључак, а ако ни то не успе, ставља се на огласну таблу суда.
Иначе, када грађанин, на основу судске одлуке, хоће да ангажује извршитеља, он мора да га наведе именом и презименом, све са седиштем његове канцеларије, јер га суд не одређује по службеној дужности.
(Новости)
