Pročitaj mi članak
(Владислав Ђорђевић)
Нигде блудничење није толико распрострањено колико код студентица. У поређењу с њима, сиромашне жене из периферијских кафана делују као светице.
Док се жене из нижих социоекономских слојева проституцијом честобаве из економске нужности, студентице из урбаних центара њоме се баве из чисте обести. Оне сматрају блудничење својом светом дужношћу. Нисте права „академска грађанка” уколико сте морално чисти и суздржавате се. Уколико желите да будете прихваћени у „академским круговима” и ви се морате упустити у блудничење. Наше више школе и факултети претворени су у расаднике промискуитета.
1. Ученице-фуфице
Ништа нису боље ни средњошколке. Лако ћете их препознати јер изгледају као блуднице. Њишу боковима, пуће уснaма, трепћу трепавицама и преврћу очима доживљавајући оргазам од сопствене лепоте. А „аутлук” им је већ професионалан; обавезне су уске, уз тело припијене хеланке или фармерице и уска мајица у стилу „сисе-изволт’е”.
Већ су ученице у вишим разредима основних школа праве кокете. Кикоћу се, отворено флертују и заводе све мушкарце на које наиђу. Посебно су индикативне прославе мале матуре где ученице изгледају као проститутке-приправнице.
Наше фриволне ученице и студентице чиста су колатерална штета у поређењу са њиховим менторкама – професорицама, наставницама и учитељицама. Многе од њих су неудате, разведене или бездетне. Наше „просветне” раднице готово потпуно су изгубиле свест о моралном аспекту школовања. Таквом стању ствари иде на руку и владајућа филозофија образовања. У њој нема места за васпитну компоненту. Oстаје само интелектуално-информативна, а упитно је колико је и она заступљена.
2. Филозофија „женских развратничких права” и „силиконске” економије
Ученице и студентице апологију свог лакомисленог life-style-а могу наћи у идеологији „женских права”. То да се облаче како хоће и раде шта хоће – то је њихово право. О дужностима – наравно – ни речи.
Раскалашност промовише и популарна култура. Телевизијски програми пуни су новинарки-проститутки са сукњама краћим од оних које носе праве проститутке. Девојке које често гледају тај телевизијски шунд, лако могу бити осокољене да следе „силиконску” економију естрадних звезда и других „уметница”.
3. Књижњевнице-блуднице
У галерији интелектуалки-проститутки почасно место заузима сој „књижевница”. Књижевнице, песникиње и остале „уметнице” сматрају да је моралност превазиђена категорија, а блудничење знак уметничке и људске зрелости. Нисте „уметница” ако робујете малограђанским морализаторским стегама. Морате доказати своју „еманципованост” блудничењем.
Међу „књижевницама” сексуалне фантазије постале су главно врело књижевног надахнућа. Тако се „женско писмо” претворило у женску порнографију. У поређењу са њима, Маркиз де Сад делује као морализатор.
4. Закључак
Блудничење – отворено или притајено – није толико распрострањено код убогих провинцијских жена, колико код раскалашних урбаних студенткиња. Међу педагошкињама, психолошкињама, социолошкињама, филолошкињама, „фалолошкињама”, „џендролошкињама” и иним „лошкињама” блудничење се сматра обавезним „наставним програмом”. Оне долазе на више школе и факултете као у борделе. Заводе беспомоћне мушке колеге, наставнике и професоре.
Ови јадници их посматрају као рањене зверке, јер студентице-блуднице штити стара етика мушког џентлменства, као и нови феминистички етос забране „сексуалног узнемиравања”. У таквој ситуацији, „родне” улоге су у стању револуционарне конфузије. Ученице и студенткиње извитопериле су се у агресивне „сексуалне узнемиравачице”. Постали смо превише толерантни. Залажем се за увођење dress code-а у све јавне институције, па и у школске. Осим тога, васпитни елемент у школском процесу обавезно треба вратити. Овако, суочени смо са општим расулом друштва. А за то су најодговорније студентице-блуднице и њихове млађе колегинице ученице-фуфице.
Библиографија
Аргов, Шери, „Зашто мушкарци воле кучке: oд несигурне до девојке из снова: женски водич за терање по свом у вези”, Лагуна, Београд, 2007.
Аргов, Шери, „Зашто се мушкарци жене кучкама: женски приручник за освајање његовог срца”, Београд, Лагуна, 2010.
Депент, Виржини, „Кресни ме”, Лагуна, Београд, 2007.
Кислинг, Барбара, „Водич ’добрим’ девојкама за секс ’лоших’ девојака: водич за задовољство и завођење”, Еsotheriа, Београд, 2008.
Ребић, Маша, „Спонзоруше”, Алнари, Београд, 2008.
Станковић, Симонида, „Грабљивица”, Ало новине, Београд, 2007.
Целзијус, Нивес, „Гола истина: аутобиографија с групним искуством”, Ало новине, Београд; Pemier media, Загреб, 2008.
Levy, Ariel (2005), Female Chauvinist Pigs: Women and the Rise of Raunch Culture, Free Press, New York, 2005.
Милутиновић, Сања Анамари, „Дефлорација”, Millennium print, Нови Сад, 2012.
Радусиновић, Весна, „Grand Show Србија”, Филип Вишњић Комерц, Београд, 2007
(Српски културни клуб)
