Прочитај ми чланак

Стручњаци: Хрвати уочи уласка у ЕУ „шминкају” историју

0

Научни скуп у организацији Хрватске академије знаности на тему “Хрватска ћилична баштина” изазвао је жестока реаговања у Србији с поруком да то није ништа друго него “шминкање” историје и настојање да се потпуно избрише идентитет прекодринских Срба.

Редовни професор Филозофског факултета у Загребу, стручњак за старословенски језик и хрватско глагољаштво Матео Жагар, један од организатора то скупа, изненађен је реаговањем колега и медија из Србије.

Жагар је Тањугу рекао да, „ако су ставови изнети у српским медијима доиста репрезентативно мишљење српске филологије, то значи да је великосрпски национално-филолошки концепт још увек доминантан, а то нас на неки начин суочава с болном чињеницом да ни наше земље не живе у миру него у својеврсном примирју“.

„По неким накнадним реакцијама на раније обављен разговор у часопису матице Хрватске ‘Вијенац’ од српских колега које раније нисам познавао, чини ми се да није сасвим тако како би неки медији хтели сугерисати“, рекао је Жагар, додавши да се нада да осим великосрпског у Србији постоје и други концепти.

Он је рекао да не постоје примерени контакти измедју “сербиста и кроатиста” и да би он и његове хрватске колеге радо имали партнере за разговор из Србије, али не оне који, како каже, инсистирају на великосрпском концепту, да је све што је штокавско српско”.

„Ћирилица којом су се Срби на простору Хрватске служили део је и хрватске културе, као што је и цела српска култура на хрватском простору укључена и у хрватску. Тиме уопште не негирамо чињеницу да је то у основици, етнички гледано, српски културни феномен“, рекао је и додао да је и у српску културу укључена култура Буњеваца.

Жагар је раније у разговору за „Вијенац“ навео да „знатан део средњевековне а добрим делом и нововековне баштине не можемо разрезати, па приписати појединим националним културама“.

„Наравно је да је многоштошта заједничко и да свако има право у своју филологију уврстити оно што сматра да дефинише његову културу и његов идентитет“, рекао је.

Нагласио је и да, „ако неко сматра да су и Хрвати штокавци Срби, да не постоји хрватски стандардни језик, изградјен као и српски на новоштокавској основици, да је све ћирилично српско, па макар то писали и босански и славонски фрањевци, Далматинци или Дубровчани, тај заправо негира постојање других филологија, а тиме и нација“.

Историчар са београдског Института за савремену историју Никола Жутић указао је да најновије проглашење ћирилице хрватском културном баштином у потпуности одудара од раније хрватске „фалсификаторске језикословне традиције“.

Жутић је подсетио да су се следбеници Анте Старчевића, Јосипа Франка и Анте Павелића грозили од „примитивног српског бизантског писма“ и говорили да су они „узорити латини“ и да пишу „узоритим латинским писмом“.

„Са друге стране, католички Срби дубровачки су писали ћирилицом, јер у то време у Дубровнику нису постојали Хрвати него су постојали само Срби римокатоличке вере“, рекао је Жутић.

Он је навео да су Хрвати већ присвојили првобитни ћирилски облик писма – глагољицу, која је била писмо истарских и приморских Срба – чакаваца.

„Одатле чињеница да су по аустријском попису из 1850. године Срби доминирали у Истри, Кварнерским острвима и тачно се зна да их је било 134.555, док се у том попису Хрвати уопште не помињу и водили су се под категоријом Срба римокатоличке вере“, рекао је Жутић за бањалучки “Глас Српске”.

Он је навео да су ћирилицом писали и „Срби католици – фрањевци у Босни“, додавши да би и Бошњаци могли да присвоје псеудонаучне тезе о ћирилици.

„У БиХ такви тобож научници ћирилицу зову босанчицом да би се на тај начин промовисала бошњачка нација и преко особеног језика и тобож особеног ћирилског писма које је у суштини српско“, закључио је Жутић.

Познати српски лингвиста и професор на неколико универзитета Милош Ковачевић каже за београдске медије да Хрватска академија знаности и уметности покушава фалсификовањем историје да створи примат над језиком свих бивших југословенских народа.

Према његовим речима, Хрвати се у овом “шминкању” историје служе разним фалсификатима, а најалармантније је то што српске институције не реагују.

Он је уверен да је реч о покушају мистификовања хрватске историје уочи уласка те земље у Европску нију наредног јула.

Ковачевић, наиме, каже да постоји предлог једног немачког посланика у Европском парламенту да све земље бивше Југославије у ЕУ треба да дудју са неком врстом “југословенског језика”.

Реч је о финансијским разлозима јер се сада троше велике паре за преводјење са језика на језик које у суштини сви медјусобно разумеју.

Ковачевић сматра да Хрвати желе да преузму примат над тим неким новим језиом.

 

(Блиц)