Млади су најсрећнији, а стари и необразовани најнесрећнији грађани Србије, а наш осећај среће појачава се како дан одмиче. Ипак, нисмо оптимисти када је економска ситуација у питању.

Мада нам то тако на улици не изгледа, готово половина одраслог становништва у Србији (42 одсто) за себе каже да је срећно и задовољно. Сваки десети је несрећан, а 46 одсто осећа се – ни тамо ни овамо. Овако макар говоре резултати последњег истраживања о срећи грађана Србије које је радила агенција ТНС Медиум Галуп.

– Ми смо као нација прилично песимистични и имамо општи проблем недостатка перспективе. У неким истраживањима високо се котирамо на листи песимиста. Међутим, срећа је и индивидуална ствар – каже психотерапеут Зоран Миливојевић.

Задовољство новцем кратко траје

Само је по себи разумљиво да су људи који имају сређен материјални живот, стан, редовна примања, довољно новца за живот, задовољнији од оних који све то немају.
Међутим, као што је то у мнгоим истраживањима потврђено, материјално богатство није у директној вези са срећом.
– Већина повезује срећу са материјалним стандардом, али то је погрешно. Не постоји та веза.
Постоје земље, попут Доминиканске Републике, која има низак материјални стандард, али висок индекс среће и задовољства.
Материјално, само по себи, није извор среће и кад јесте, кратко траје – каже психотерапеут Зоран Миливојевић.

Људи су срећни кад су здрави и кад живе у складу са својим вредностима. Срећни су кад у будућности виде перспективу за себе, кад имају доживљај да раде нешто што има смисла. Срећни су, објашњава Миливојевић, кад имају осећај да доприносе друштву и када су емотивно повезани са другима.

У истраживању Медиум Галупа, које је последње такво рађено 2008. године на репрезентативном узорку од 1.600 испитаника, методом дневничких записа, најсрећнији део становништва Србије су млади високообразовани људи, по годинама студенти. Они се готово пет сати дневно осећају задовољно (сати сна нису укључени).

С друге стране, профил најнесрећнијег становника одговарао би особи средње доби и без школе.

– Разумљиво је што се млади и образовани осећају срећније јер испред себе виде живот за који претпостављају, на основу образовања, да ће га лепо провести. С друге стране, средовечни схватају да је то оно што су постигли и, ако није у складу са жељама, фрустрирани су – објашњава Миливојевић.

Он подсећа на судбине лото добитника који, најчешће, за само три године потроше цео добитак и врате се на старо, а чак и они који разумније поступају са тим новцем изјављују да осећају исти степен среће као и пре добитка.

Највеће задовољство, према истом истраживању, осећамо у односима са децом и унуцима. Исто­времено, старије особе најбоље се осећају у друштву сродника, док млађе генерације највише задовољства осећају у дружењу са вршњацима, односно несродницима.

Оптимизам код грађана Србије, бар када је реч о очекивањима од економске ситуације, није на високом нивоу. Истраживање исте агенције из прошле године, које је рађено на светском нивоу, сврстало нас је на шесто место највећих глобалних песимиста!

Професор Филозофског факултета Жарко Требјешанин каже да је срећа и теолошко и филозофско и психолошко питање.

– Ми под срећом подразумевамо и она чулна задовољства, у јелу, пићу или у сексуалним односима, али она су краткотрајна. Трајније осећање среће везано је за низ врлина, за остварење човека у неком послу, за осећање да смо у нечем заиста добри, а за то треба труда и не постиже се лако – каже Требјешанин.

(Блиц)

Oznake: anketa, osećaj sreće, Srbi, Srbija