Pročitaj mi članakOko tri miliona hektara zemljišta poljoprivrednici obrađuju sa 482.498 traktora, od kojih je 73,8 odsto starije od 20 godina. Tek svaki deseti vlasnik imanja mlađi je od 40 godina, a žene vode svako četvrto gazdinstvo
Просечан српски сељак је, по годинама, пред пензијом, а њиве обрађује тракторима и комбајнима који су већ одавно пунолетни. Попис пољопривреде 2023. је показао да је у Србији регистровано 508.325 газдинстава, а од пољопривреде живи 1,15 милиона људи.
Око три милиона хектара земљишта обрађују са 482.498 трактора, од којих је 73,8 одсто старије од 20 година.
Од укупног броја пољопривредних газдинстава, 2.002 газдинства припадају правним лицима и предузетницима, док су остала газдинства (99,6 одсто) породична пољопривредна газдинства. Највеће учешће у укупном броју пољопривредних газдинстава има Златиборска област (8,5 посто). На газдинствима је пријављено 1.070 стално запослених радника, од чега је 10 одсто жена.
Највећи број пољопривредних газдинстава има највише два члана. Чак 44,72 одсто носилаца пољопривредних газдинстава су старији од 65 година, док је следећа по бројности групација од 56 до 65 година где је 24,51 одсто од укупног броја, што значи да је више од две трећине старије од 56 година. Тек сваки десети власник имања млађи је од 40 година, а жене воде свако четврто газдинство.
Пољопривредна механизација у Србији у просеку је стара више од 20 година, а стручњаци кажу да се та статистика годинама не поправља, без обзира што домаћи пољопривредници обнављају возни парк. Већина фармера возила стара по три и четири деценије, опет замењује мало „млађим“ половним тракторима, јер су им нови скупи и недоступни.
Увоз половне механизације, а посебно трактора и комбајна, доприноси да се просечна старост механизације стално креће око исте бројке. У категорији увоза половних трактора, две трећине купљених машина је у просеку старо између 35 и 40 година. Према подацима Пописа пољопривреде, само 4,3 одсто трактора произведено је у последњих пет година.
Агроаналитичар Бранислав Гулан је раније за РТ Балкан рекао да, статистички, број трактора у Србији није мали у односу на број хектара које обрађују, и да механизације има довољно, али да је старосна структура лоша, а машине често неупотребљиве.
Укупан број двоосовинских трактора је 482.498, при чему један трактор у просеку обрађује 6,7 хектара, а осам од 10 газдинстава користи сопствени трактор у пољопривредној производњи.
У воћњацима највише шљива
У Србији је под воћњацима и виноградима 214.330 хектара земљишта, а што се воћњака тиче највише је површина под шљивама. Од воћних врста на другом месту су јабуке које заузимају 13,2 одсто површина засађених воћем, на трећем малине са 9,5 одсто, крушке са 3,1 одсто.
Међу пет општина са највећом производњом малина предњачи Ивањица са 2.041 ха, следи Ариље, затим Бајина Башта, Ужице и Пријепоље.
Подаци о виноградарској производњи показују да су најзаступљеније сорте грожђа за вина са географским пореклом, 57 одсто, на другом месту су сорте за вина без географског порекла, а следе стоне сорте и грожђе за остале намене.
Површина коришћеног пољопривредног земљишта је 3.239.373 хектара, где оранице и баште чине 77,7 одсто. У току пољопривредне 2022/2023. године наводњавано је свега 8,3 одсто земљишта, углавном подземним водама на газдинству – површински.
Око 61,7 одсто газдинстава гаји стоку, при чему је најзаступљенија величина крда, односно стада три до девет грла говеда, једна до две свиње и три до девет грла оваца. Говеда и овце се највише гаје у Региону Шумадије и Западне Србије, а свиње и живина у Региону Војводине.
Сточни фонд у Србији је из године у годину све сиромашнији, а стручњаци кажу да су претходне четири године биле тешке за сточарство и да су, због све слабије исплативости, многи фармери одлучили да прекину производњу, због чега је и понуда свиња и говеда, па самим тим и меса сада мања. С друге стране, ни глобалне околности нису ишле наруку домаћим произвођачима, од корона кризе, преко поскупљења енергената, до афричке куге која је допринела да се број свиња додатно смањи.
Између два пописа пољопривреде, од 2012. године број свиња се смањио за више од милион. На претходном попису их је било 3.407.318, а прошле године 2.263.705.
„Средње развијена земља мора да има свиња колико и становника, а ако се узме у обзир да Србија има око 6,8 милиона становника, а једва два милиона свиња, ситуација је јасна“, сматра Бранислав Гулан за РТ Балкан.
Он напомиње да је све тежа ситуација и у говедарству, јер у целој земљи последње три деценије сточни фонд опада два до три одсто годишње.
И број говеда је драстично смањен. На попису 2012. године их је било око 908.102, а статистичари су их прошле године пребројали 725.408. Број оваца, такође не расте, али је на приближно сличном нивоу последњих година, са око 1.700.000 грла стоке.
