Прочитај ми чланак
(Вести онлајн)
У историји града на Бегеју, нико није остварио ласкави успех и након експресно завршених студија хемије, одмах стекао услове за наставак докторске дисертације. Све док двадесеттрогодишњи Никола Ламбић, рођен и одрастао у Зрењанину, није пре четири године крочио на тло Америке и на Универзитету Соутхерн Wеслеyан Университy у Јужној Каролини у рекордном року са најбољим оценама стекао услов да постане први доктор хемије, са дипломом престижног универзитета у Северној Каролини, где се управо преселио.
– Изузетно ми је драго што сам се у Америци одлично снашао и што ћу понети тај ласкави епитет првог Зрењанинца, који је постао доктор хемије у Америци. Искрен да будем, нисам се тиме сувише оптерећивао, нити знао тај податак, најбитније ми је да сам се сјајно снашао, стекао пуно пријатеља, упознао нове људе и значајно проширио видике из области науке којом се бавим. Уз све то стигао сам и да играм кошарку коју обожавам и да одличним партијама, чак понесем титулу најбољег играча универзитета – поносно истиче старији брат младог кошаркашког репрезентативца Србије Петра Ламбића.
– Била је идеја да и мој млађи брат студира у Америци, али имао је све до априла ове године чврст уговор са Хемофармом у који је отишао из родног града још као тринаестогодишњи дечак, па због професионалних обавеза једноставно није могао. Није веровао све док није први пут дошао код мене у посету….Одушевио се, упознао моје пријатеље и колеге… Ишли смо у рибарење, пошто смо обојица загрижени риболовци и то нам је велики хоби и опуштање након умних и телесних напора – наставља причу Никола, који се ових дана одмара у родном граду.
– Баш сам се зажелео родитеља и дружења и заједничких излазака са Петром и неколицином сјајних другова из Зрењанина. Све сам надокнадио, уживао у кулинарским специјалитетима моје мајке, а са оцем и братом ишао на пецање на оближњи Бегеј и Тамиш. Уловили смо шарана од седам килограма. Ех, кад то будем испричао колегама у Америци… Зато сам и фотографисао, јер сигурно неће поверовати – у шали додаје Никола.
Старији од двојице успешних Ламбића јуниора, планира већ почетком августа повратак у Америку, уследиће пресељење у Северну Каролину, привикавање на нове услове и упознавање нових колега на докторским студијама.
– Нисам од оних који лако одустају и много стрепе од нових изазова. Сасвим супротно, једва чекам да кренем у нова искушења и научну авантуру којој се изнад свега радујем. Одувек сам волео хемију и мислим да сам у овој науци баш пронашао себе – самоуверен је будући доктор ове науке…
Улични баскет
„У Америци нисам имао времена и једва сам чекао да стигнем у свој град и одиграм понеки баскет са другарима из краја. Свакодневно се састајемо и баш „пршти“ на све стране…. А онда следи одлазак на пиће и могу рећи да ми све то изузетно прија и недостаје, када сам „преко баре“. Искористићу вреле летње дане и са братом скокнути до мора, највероватније у Грчку, а онда и пар дана по традицији заједно са родитељима у Црну Гору и онда следи лагано паковање и Северна Каролина“, додаје насмејани Никола.
