Pročitaj mi članak
(Тањуг)
Историја оловних војника је дугачка, металне фигуре ратника различитих епоха налазе се у колекцијама значајних колекционара, дечјих соба, а захваљујући Уметничко занатској радионици „Предраг и Ненад“ сви који воле оловне војнике могу сакупити јединствену колекцију фигурица личности које су обележиле српску историју.
Два пријатеља Предраг Димитријевић и Ненад Милинковић, који се од 2005. године баве овим занимљивим и лепим занатом, желе кроз своје радове да се странци, али и Срби упознају са личностима попут Карађорђа, кнеза Лазара, Живојина Мишића, великог жупана Стефана Немање.
Милинковић, који је задужен за израду калупа, ливење и бојење фигурица каже да се још од основне школе бавио израдом макета, модела, камиона, авиона и да је тако стекао основу за тај посао.
„Већ сам се упознао са макетарским и моделарским бојама и те боје примењујемо и на нашим фигурицама. Пеђа ради тај идејни део – израђује фигурице, моделира их, а ја радим калупе, лијем и фарбам“, рекао је Милинковић.
Што се осликавања фигура тиче, Милинковић каже да он већ има изворе, ако су у питању фигурице из 18. или 19. века, да има доста портрета сликара и фотографија.
„Када се ради о фигурама које су из средњег века, тај део је прво истраживачки, како су изгледали ти ликови. Имамо портрете са фресака, али што се тиче витезова из одређених епоха ту Пеђа ради истраживачки део и што се тиче интерпретација тих ликова који су мање познати постоје портрети за које имамо малу слободу“, објаснио је он.
Милинковић је рекао да се он и Димитријевић баве народно познатим епохама – средњи век од доба Немањића, први и други српски устанак, 19. век, војском кнеза Михајла и краља Милана до Првог светског рата.
„Са Првим светским ратом се завршава номинална историја Србије и креће историја Југославије. Држимо се тог дела историје који је везан за историју Србије, то је негде опште прихваћено код наше популације – сви воле цара Душана и Карађорђа нико неће наћи замерке да ли правимо једно, друго или треће. Гледамо да спојимо све што је лепо – то је са једне стране хоби имате колекционре који то скупљају, а са друге стране да избегнемо политичке контексте што се историје тиче“, објаснио је Милинковић.
Он је рекао да фигурице наручују људи из дијаспоре за одређене догађаје.
„Фигурице којима се ми бавимо је најраспрострањенији стандард оловног војника, то је такозвана стандардана размера 1:32, тако да било који колекционар може да купи нашу фигуру и да је придода колекцији јер је то стандардизовано и најзгодније за ређање у колекцији“, рекао је Милинковић.
Димитријевић, који се бави изучавањем лика и моделирањем, рекао да је почео да се бави израдом фигурица још од малих ногу када се играо пластелином.
„Након студирања схватио сам да је то оно чиме желим у животу да се бавим“, рекао је Димитријевић Тањугу, додајући да је касније са Милинковићем дефинисао овај посао као неку врсту занатства и да је једна врста хобија након неког времена прерасла у посао.
Он је испричао да фигуре које људи купе из њихове радионице рађене су од металних легура и синтетичке смоле, које се користе у индустрији играчака.
„Што се моделарског дела тиче ту постоје разни материјали нешто слично као пластелин само се стврдну када се испеку у рерни или скувају у лонцу са водом и врло су згодни, јер на основу њих може да се скине калуп и да се добије алат за ливење даље за производњу и за ручну израду јер је наш посао 97 одсто ручна израда“, објаснио је Димитријевић.
Он је рекао да су се одлучили да праве српске војсковође и ратнике, јер живимо у Србији, али да то није националистички став.
„Ако живите у некој земљи где постоји богата средњовековна традиција у смислу костима и униформи које су увек биле интересантне јер смо увек били између истока и запада онда је то логичан след догађаја. Ако посетите Немачку или Француску, логично је да донесете сувенир оданде, тако да странци који воле историју и дођу овде треба да купе нешто одавде што носи причу са ових простора“, објаснио је Димитријевић.
Он је истакао да се ускоро (2015) навршава 10 година како се он и Милинковић баве овим послом и да би волели изложбом да обележе јубилеј њиховог рада.
„Треба да прославимо десетогодишњицу. Ми бисмо волели да направимо једну изложбу, где бисмо приказали све што смо до сада радили. Оно што је најинтересантније је да се покаже тај процес настајања фигурице. То је за две године, али не верујем да ли сами можемо то да испратимо“, истакао је Димитријевић.
