Српска народна веровања: Шта све доноси срећу

06:00 12.06.2023.

Да ли сте скоро нашли детелину са четири листа? Да ли и ваше баке за важне догађаје за вама просипају воду и због чега се то ради? Колико верујете у мале ритуале којима су наши стари прибегавали у потрази са срећом?

Наше баке су некада користиле многе трикове за привлачење добре среће у дом. Ти трикови су били мали ритуали који су чинили део српског веровања да ће уз њихову помоћ добра судбина доћи на врата куће. Која су то веровања којима се у кући привлачила срећа?

Веровало се да је уређена и чиста кућа важна за благостање и здравље породице, а уколико је дом уредан у њега ће ући добра енергија. Да би у кући увек било новца подови су се добро и темељно прали. Након што би се кућа очистила, палила би се свећа да привуче добру енергију. Некадашње домаћице никада нису заборављале да у овако очишћен дом сместе и неко саксијско цвеће, за које се веровало да ће привући љубав и радост укућанима.

Хлеб и со за срећу

Да ли због велике немаштине и сталних ратова, тек одувек у нашим крајевима постоји веровање да се хлеб никако не сме бацати јер ће се изгубити срећа. Напротив комади хлеба, чак и покварени и осушени, се не бацају, иначе ће и паре из куће изаћи. Веровало се да је увек боље старим хлебом нахранити животиње или птице и весеље и радост ће увек бити уз оног који то чини.

Такође, када су наше прабаке желеле да дозову срећу која је отишла од њих, сипале би со на све прозорске штокове у кући и чекале да се она врати. Када их поново „крене“, со је морала да се „помете“, јер се рукама не сме дирати, већ тако очишћена мора да се стави у кесу и однесе што даље од куће и закопа.

Потковица као штит од нечастових сила

У кућу се могу сместити и „посебно срећни“ предмети попут потковице. Потковица је опште познати симбол среће, а верује се да доноси снагу и поузданост. За потковицу окачену изнад врата и дан данас се сматра да чува дом и земљу. Ово веровање потиче из легенде по којој је Свети Дунстан у десетом веку уловио ђавола у потковицу и од тада „нечастиви“ никад више није могао да уђе у хришћанску кућу која има потковицу изнад врата.

Такође, уколико нађете детелину са четири листа требало би да је ставите „међу књиге“ оних који су школарци, и тако испресоване чувате. Према једној легенди је Ева понела са собом детелину са четири листа кад је напуштала рај. Ово веровање се сачувало и до данас па се детелина чува као посебан симбол личне среће онога ко је пронашао.

Поред срећних предмета, наше баке су веровале и у добру и лошу енергију које могу дати или одузети срећу. Из тог разлога су свакога дана проветравале просторије и постељину, јер свеж ваздух у дому симболизује снагу и здравље. Чак су веровале да ако се често отварају прозори, лоша срећа ће изаћи, а ући ће позитивна енергија.

Срећа која нас чека ван куће

А када изађу из своје куће, наши стари су се ослањали на веровања која ће их чувати и доносити им срећу и ван сигурног породичног гнезда.

Тако је широко распрострањен обичај да димничар доноси срећу, ако се ухватимо за дугме када га угледамо. Корен овог веровања лежи у томе да оџачари представљају душе наших предака које се увек појављују у телу неког странца.

Такође, уколико у шетњи пронађу метални новчић, веровали су да ће имати среће цео дан. А најсрећнији новчићи су били они који су имали рупу или су били савијени. Како би пронађени новчић заиста донео срећу и богатство, њега је било обавезно држати у левом џепу. Уколико кованица на себи има баш датум рођења онога ко ју је пронашао, требало би је посебно чувати као најсрећију амајлију.

Српски народ и срећа у природи

Срби су одувек на посебан начин били повезани са природом и поштовали су све што из земље ниче и што их прехрањује. Тако су нека биља, дрвеће и поврће постали окосница среће и веровања да имају посебна својства.

Верује се да се белог лука плаше, вампири и остале нечисте и зле силе, па је често коришћен у исхрани, а чак је ношен и као амајлија. Да би бели лук штитио од злих сила, требало га је ољуштити ноктима. Такође се веровало да од мириса белог лука беже змије, које краду срећу.

Босиљак је једна од најраспрострањених биљака у ритуалима и народним обичајима. У народу се босиљак зове „Божји цвет“, а њега би требало прво посадити у башту, па тек онда остало биље. Веровало се да ће породиље и бебе бити здраве и срећне у животу, уколико се купају 40 дана у води у коју је потопљен босиљак.

Срби су веровали да је глог и колац направљен од њега, најмоћније и најјаче средство против вампира и демона, али искључиво када им се глоговим колацем прободе срце. Непотребно је рећи да се веровало да су демони и вампири крали срећу и здравље људи на које су се намерачили.

Социјални аспект веровања у срећне обичаје

Повезивање нашег народа путем обичаја и њихов социјални значај на читаву заједницу, огледа се и у веровањима и обичајима који се тичу породица, фамилија, комшија…Тако је веровање да када се познаници при поздрављању рукују, а притом се случајно укрсте руке, то је добар знак јер ће се неко ускоро венчати.

Такође, када свратите у нечију кућу, ма колико кратак ваш боравак био, обавезно мало седите, јер ћете тако донети неожењеним/неудатим члановима срећу и брзо проналажење брачног партнера.

А када први пут у посету дође беба или мало дете, обавезно је намазати им брашном косу и додирниту образе свежим кокошијим јајима, како би дете било здраво и дочекало дубоку старост и седу косу.

И данас је обичај да када неко од укућана крене на важан састанак, испит, контролни…мама или бака посипају воду како би све прошло лако и „чисто“ (без проблема) баш попут воде.