СРПСКА ДЕЦА СУ РЕТКО ОБОЉЕВАЛА ОД РАКА Данас лекари не могу ни имена да им упамте

09:30 26.03.2019.

Број оболелих стално расте, а врхунац достиже 2013. и 2015. године кад је у Пчињском округу било 29, односно 36 оболеле деце до шест година на 100.000 људи

Деца рођена у Србији у периоду од 1999. па да 2015. године у већем су ризику да оболе од неког облика карцинома, саопштила је Комисија за истрагу последица бомбардовања.

Седмогодишња девојчица Петра Петровић из Владичиног Хана једна је од те деце, којој је у лето 2015. године откривен карцином.

Њена мајка Јелена Петровић прича како су изгледале године борбе с опаком болешћу, као и како су лекари у Америци регаовали и спасили њену девојчицу.

– Петра је почела лечење 2015. године на клиници у Нишу. Када смо тада отишли у Клинички центар Ниш, било је много мање деце него што их је сада тамо.

Причала сам тад с једном докторком, сећам се да ми је била рекла да је раније памтила крвну слику детета, јер су деца оболела од карцинома била ретка, а данас каже не може ни име и презиме детета да упамти, колико је велики број деце оболеле од карцинома са југа Србије, која се лече у Клиничком центру у Нишу, пише ОК радио.

Били смо у ситуацији док смо били у Нишу, да Петра после хемотерапије треба да остане на клиници, а да тамо нема места, јер је све било попуњено – сећа се Петровићева.

Она додаје да на радиологији у Београду, кад је Петра 2016. имала зрачење, није смела после трансплантације коштане сржи да буде у контакту с другом децом барем шест месеци, али каже да су сви капацитети били препуни.

– Толико је било болесне деце и нон-стоп је долазио неко нов.

Било је ситуација када у собу с четири кревета гурају још два, да би могли да сместе децу.

Раније су на клиници имали по два детета месечно која су оболела од карцинома, и то нам је тад, говорила ми је, било страшно, а сад имамо преко 20 деце месечно – преноси Јелена оно што су јој српски лекари говорили.

Међутим, након лечења у Београду болест се вратила, у Србији више нису имали решење, па су морали у Турску.

Ни ту Петри није било много боље, па се нада за излечење указала у Америци у на клиници Сент Џуд у Мемфису.

– После више одбијања успели смо некеко да нас приме, и овде желим да поручим свим родитељима да никад не одустају у тражењу спаса за своје дете.

Американци на тој клиници су имали невероватно саосећање, разумевање и поштовање за нас. Саосећали су се са Србима због чињенице да долазимо из бомбардоване земље.

Они су нас са сузама у очима гледали. Они су Петри дали живот, ја се њима клањам.

Ми смо хтели на неки начин да искажемо захвалност, па пошто су честе ситуације да некоме треба крв, ја и супруг смо хтели да добровољно дамо крв и неком помогнемо.

Они су рекли да не могу да узму од нас, додавши да од људи из Европе не узимамју крв.

Других Европљана ту није било осим нас, што смо опет повезали с тим да и ми одрасли имамо неке последице због бомбардовања осиромашеним уранијумом – закључује Јелена.

Петри је био дијагностификован неуробластом, а након шест операција почев од Ниша, Београда, Истанбула и Мемфиса, девојчица је добро и вратила се кући.

Сад ужива с братом Петром, надокнађујући све тренутке које су пропустили због болести.

Подаци Завода за јавно здравље у Врању о броју малигнитета код деце у Пчињском округу показују да 2000. године није био регистрован ниједан случај оболеле деце од карцинома. Међутим, већ први случајеви јављају се 2003, када се у узрасту до шесте године на 100.000 бележи стопа од 21 оболелог детета.

Број оболелих стално расте, а врхунац достиже 2013. и 2015. године када је у Пчињском округу било 29, односно 36 оболеле деце до шест година на 100.000 људи.