Pročitaj mi članak
У једном малом шумадијском селу, Орашцу, 15 фебруара 1804.године, на православни празник Сретење, вишевековни сан српскога народа о слободи сусрео се са идејом о стварању модерне Србије.
И српски хероји који су тада повели борбу против турске окупације знали су да држава коју су почели да обнављају не може да буде само на темељима старе, богоугодне, јаке и богате државе Немањића, већ да она мора да буде држава свих Срба на Балкану и решење за српско национално питање.
Наши очеви су повели борбу не само да ослободе београдски пашалук од турског окупатора, већ да уједине целокупни српски народ на Балкану, као да и створе модерну државу која ће бити гарант права и слободе сваког држављанина Србије.
Они су говорећи данашњим речником, истовремено били и Срби и државотворци и законобранитељи и демократе. Да је тако говори и чињеница да су Срби, чим су стекли какву-такву аутономију у оквиру Турске, одмах донели Сретенски устав (1835), један од најмодернијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи), многе пре него што је укинут широм Старог континента.
Вредности Сретењских устаника морају да буду и наши путокази. Нажалост, ЕУ слепило лажних политичких елита, потпуно нас је одвело ван Сретењског пута, па уместо Немањићке и из Орашца устаничке Србије данас имамо државу у покушају.
Јер, не може се водити искрена и успешна борба против корупције, а да се истовремено уступају српске територије окупаторима после само неколико сати бриселских „преговора“. Не може се говорити ни о економском развоју земље, ако се косметски Срби остављају на милост и немилост шиптарским терористима, ако се одричемо Републике Српске, ако наша власт саучествује у покушају Мила Ђукановића да затре српску идеју у Црној Гори…
Да ли постоји развијена држава у којој су на десетине хиљада њених грађана заправо модерно робље, што је случај са Србима на Космету? Ни једна држава не може да опстане као таква, ако се одриче своје територије и свог народа. То морају да занју и Томислав Николић и Ивица Дачић и Александар Вучић.
Без Косова нема ни борбе против корупције, ни правне државе, ни демократије. Актуелно политичко руководство Србије није свесно да ће их историја, по свему судећи, памтити као издајнике, а не „борце против корупције“.
Једина шанса Србије је враћање на Сретењски пут. Као што су наши преци ослободили земљу од турске окупације, тако и ми морамо да ослободимо српске земље и српски народ од окупације у којој се данас налазимо. Истовремено, наше је дужност да правимо модерну и на поштовању закона засновану Србију. На то би сваке године требало да нас подсећати Дан државности модерне Србије, који пада на диван празник Сретење – дан када се човек срео с Богом.
(Дејан Петар Златановић, Алексеј Димитријевић)
