Прочитај ми чланак
Петогодишњи дечак који је преживео пад са шестог спрата налази се у веома лошем стању. Милан је ни жив ни мртав. Све што поједе, он поврати, каже за Курир његова старатељка Габријела Мелер
Тужна судбина: Волео бих да играм фудбал, једино је што Милан каже
Петогодишњи Милан Поњигер, дечак који је је преживео пад са шестог спрата, веома је лоше. Овај малишан, чија је трагична прича потресла целу Србију, у последње време престао је да једе и да прича. Када на наговор хранитеља и стави нешто у уста, то одмах поврати. Зато је видно смршао и има свега 12 килограма. Осим тога, скоро да уопште не говори, а на сваки додир се узнемири.
Проблеми
– Милан је много лоше. Није ни жив ни мртав. Све што поједе поврати – прича његова старатељка Габријела Мелер екипи Курира.
Она додаје да једноставно не зна шта да каже о Милановом стању.
– Сваког другог дана мој супруг га води доктору. Много је лоше. Осим тога, ништа не капира. Понекад Милана оставим самог у кући и он се цео дан и не помери – прича Габријела.
На питање новинарке да ли мали Милан сада њу зове мајком, Габријела је само одговорила:
– Ма, нек ме зове како хоће, не занима ме. Ословљава ме с мама, али мени то није битно.
Њен син Лука, како каже, ствара јој додатне проблеме.
– Видите овог мог. Немогућ је, али разумем што с Миланом неће да се игра – каже она.
На инсистирање да причамо с Миланом, успели смо да га убедимо да каже понеку реч.
– Боли ме мало доња усна… Волео бих да играм фудбал – све је што је Милан изговорио.
Колико је његово стање озбиљно говори и то да због килаже највероватније неће моћи следеће године ни да крене у школу. Психолог др Александар Шибул каже за Курир да је веома могуће да је малени Милан Поњигер доживео емотивну трауму и да је сада овако испољава.
Траума
– Његово стање је највероватније последица генетике и трауме коју је доживео као мали. Ранији емотивни утисци су веома снажни и могуће је да се испоље на тај начин, поготову у комбинацији с генетиком. Дечак је доживео страшну трагедију и очекивано је да буде подложан трауми. Неопходно је да се укључе стручњаци, тачније да се с дететом ради, да разговара са психологом и да лекари контролишу његово физичко стање – каже др Шибул.
Подсетимо, Миланов отац Палко Поњигер је у децембру 2011. са шестог спрата самачког хотела у Батутовој улици гурнуо жену Илонку, а затим је и сам скочио са сином у наручју. Срећом, дечак је преживео, али су преломи костију и повреде унутрашњих органа били толико тешки да су лекари у Тиршовој првог дана одбили да га оперишу у страху да га не изгубе. Ипак, после неког времена успео је да се опорави, а његови хранитељи постали су Мирослав Мелер и супруга Габријела, рођаци Милановог оца.
Центар за социјални рад
Након што је екипа Курира видела у каквом је стању мали Поњингер, позвала је Центар за социјални рад, али они нису увидели никакве промене.
– Имамо обавезу да једном годишње одемо у контролу. Ове године то смо урадили двапут. Ево и након ваше пријаве… Све је у реду. Милан јесте био болестан и повраћао, али то је вирус! Све остало је у реду – кажу у Центру за социјални рад.
