Најчешће се позивају обвезници старости до 40 година, али и старији као што су оператери на „маљуткама”, механичари и возачи. – Вежбе углавном једнодневне.

За разлику од четири бригаде Копнене војске ВС или Специјалне бригаде, у јавности су мање познате територијалне бригаде (има их осам у свим крајевима Србије) или како се званично зову – команде за развој бригада, а које окупљају резервисте. Ове команде, на знак за мобилизацију, пријемом резервиста се развијају у бригаде. Једна од тих јединица је и Београдска бригада, односно Команда за развој Београдске бригаде, која се налази у Јакову, у касарни „Мајор Милан Тепић”.

Потпуковник Мирослав Стефановић, командант Команде за развој Београдске бригаде, каже да се резервисти зову „по приоритету”, односно по одређеним војно-евиденционим специјалностима (ВЕС) које су потребне јединици.

– Нема масовног позивања резервиста на вежбе, позивамо мање саставе ради обуке, саопштавања ратног распореда или обуке команди јединица – каже потпуковник Стефановић.

Војска Србије има осам територијалних бригада у којима резервисти имају ратни распоред.

И после више година откако је суспендована (а не укинута) обавеза служења војног рока, у јавности се још увек појављују недоумице када је у питању војна обавеза – која, наравно, није укинута. Наиме, неки резервисти се изненаде када им стигне позив за војну вежбу, погрешно сматрајући да су професионализацијом Војске Србије и суспендовањем обавезе служења војног рока укинуте и обавезе резервиста – војне вежбе. Међутим, иако најмлађе генерације мушкараца по увођењу у војну евиденцију не одлазе у касарне, у њих се повремено позивају они старији, од којих су неки одслужили и једногодишњи војни рок.

Како године пролазе, тако се полако смањује број резервиста који су служили обавезни војни рок. Ипак, у Војсци Србије кажу да се резервни састав обнавља захваљујући онима који добровољно служе тромесечни војни рок.

Од свих резервиста, мало је оних који могу очекивати да ће добити позив за војну вежбу. Генерално гледано, када је реч о резервним војницима, у пракси се најчешће позивају на вежбе они до 40. године живота, иако по закону војна обавеза траје до 60. године.

На вежбе се и после 40. године позивају резервисти који су током сужења војног рока стекли нека специфична знања као што су оператери на „маљуткама” (лака вођена противоклопна ракета) или механичари, а постоје и дужности у којима веће професионално искуство значи плус у квалитету, као што су возачи аутобуса и тешке механизације или лекари.

– Ако је у питању једнодневна вежба, што је најчешћи случај, резервиста и за тај дан задужује униформу, упознаје се са својим формацијским местом и усавршава знања стечена током војног рока. Резервни официри имају, логично, веће обавезе па се чешће позивају на вежбе, укључујући и оне вишедневне – објашњава потпуковник Стефановић.

Осим оних који су током војног рока завршили школу или курс за резервне официре, у резервни старешински састав уводе се и пензионисани официри. Команде за развој бригада на својим подручјима врше и попис технике, пре свега превозних средстава и грађевинских машина, а која се у случају потребе мора ставити на располагање бригадама.

Извор: Политика

Oznake: vojne vežbe, vojni rok, Srbija, srpska vojska