Прочитај ми чланакТренд значајних регионалних разлика не напушта Србију и поред година улагања у развој, назадујемо у поређењу са ЕУ. Половина запослених у Београду и Новом Саду.
Фото: Н.С.
Више од половине запослених у Србији ради у два града – у Београду и Новом Саду. У региону престонице ствара се скоро 40 одсто свега у Србији, док Јужна и Источна Србија у бруто домаћем производу учествују са 13,8 одсто. Тренд све већих регионалних разлика не напушта Србију и поред година политика усмерених на њихово смањење. A у односу на Европску унију – бележимо заостатак свих региона.
ИСЕЉAВAЊЕ
Посебан проблем девастираних средина представља процес демографског старења и њиховог пражњења. Раст броја становника у 2013. забележен је само у седам градова и три општине, док је чак 107 самоуправа забележило пад већи од 10 одсто. Најугроженија су погранична подручја на истоку и југу земље.
Извештај о регионалном развоју Министарства привреде, открива да је Београдски регион 2009. године био на нивоу од 65 одсто развоја Европске уније. До 2013. године, а то су последњи рапосложиви подаци, пао је на ниво од 60 одсто. Привредна развијеност Београдског региона 2009. је била 1,5 пута мања од регионалног просека 27 чланица ЕУ, а већ 2013. је заостајао 1,7 пута.
– Комплетно подручје Југоисточне Европе се по економској снази налази испод половине Европске уније – стоји у Извештају.
– Србија се налази на 35 одсто европског просека, Бугарска на 47 одсто, Румунија на 49 одсто, Словенија на 80 одсто, а Хрватска на две трећине. Диспаритети унутар региона су, међутим, различити. У Србији су већи – однос је 2,9 према један. У Словенији и Хрватској су 1,5 и 1,8 према један. Највеће регионалне економске разлике су у Румунији, 3,8 према један.
У преводу, развијени региони, Београд и Војводина, три пута су богатији од југа и истока. Закони слабо мотивишу неразвијене да се „попну“ на лествици, а посебно су „уљуљкани“ због чињенице да имају сигуран трансфер из републичког буџета.
КОЛИКО НAПРЕДНИХ, ТОЛИКО И УНИШТЕНИХ
Општине су последњи пут сортиране по степену развијености 2014. године, када је Влада Србије донела Уредбу о утврђивању јединствене листе развијености региона. У прву групу тада је сврстано само 20 локалних самоуправа. У исто време, на дну лествице, међу девастиранима је остало 19 општина.
Новац који добију, довољан им је за исплату плата, тако да о капиталним инвестицијама и привлачењу улагача не размишљају много.
Aлександер Грунауер, шеф пројекта у Немачкој организацији за међународну сарадњу ГИЗ сматра да тај модел није добар.
– До сада су неразвијене општине националном категоризацијом сврставане у такозвана девастирана подручја и оне су имале привилеговане приступе националним трансферима – истиче Грунауер.
– Добијали су више новца, а могли су да рачунају и на јефтиније позајмице. У реду је да се сиромашнима помогне. Aли, тај систем прерасподеле средстава има грешку, јер се локалне власти стимулишу да се не понашају одговорно, јер се „срозавање“ општине на ниво девастиране награђује већим трансфером средстава из републичког буџета.
Наш пројекат већ више од пола деценије ради са општинама у источној Србији, које спадају међу најнеразвијеније како би се то и променило. Последње две године смо радили на томе да побољшају наплату пореза на имовину.
