Pročitaj mi članak

Srbija gori u hladnom ratu

0

Stare optužbe i sumnje Zapada da je Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu samo paravan za špijunski centar Kremlja aktuelizovala je ovih dana agencija Asošijeted pres (AP) reportažom iz Niša.

rusija-amerika-orao-medved

Опрема за „шпијуне“: Одела за гњурце и гумени чамци у нишкој бази И поред закључка извештача с лица места да сви видљиви знаци указују само на хуманитарни карактер Центра, америчка агенција подсећа на тврдње појединих западних невладиних и војних аналитичара да је Русија ову војну базу наменила шпијунирању америчких војних интереса на Балкану и да представља руски одговор ширењу НАТО у региону.

Америчка новинска агенција није пропустила прилику да подсети да су ЕУ званичници изјављивали да ће, уколико постане чланица НАТО, Србија морати да се прикључи европским програмима за помоћ у ванредним ситуацијама и да се огради од руских.

У ситуацији заоштравања односа две суперсиле – САД и Русије, утисак је да ови притисци са Запада на малу Србију све више јачају.

Извор „Вести“ и добар познавалац руске политике указује на сталне притиске са Запада и медијско сатанизовање да смо „руски бастион на Балкану“, како би власти у Београду, које се стално спремају за озбиљне аранжмане са Русима око оружја, устукнуле и застале у сарадњи са Руском Федерацијом.

– Руси схватају да смо у тешкој ситуацији и свесни су да Запад може више да нам штети него што они могу да нам помогну и за сада имају разумевања за нашу позицију. Кад би нас охрабривали, онда би морали и да се умешају, а Москва има пречих ствари и већих проблема него да се бави нама. Њима је најбитније да у Београд на власт не дођу изразито прозападни политичари – каже наш извор.

Апсурдне оптужбе Запада

За аналитичара Драгомира Анђелковића подгревање старих оптужби о хуманитарном центру у Нишу је део исте кухиње у којој се осмишљавају разни видови притисака на званични Београд да се дефинитивно окрене западној политици и придружи санкцијама против Русије.

– Ради се о неколико пута примењеној матрици саботирања руско-српских односа. Кад год је Србија радила на нечему што би требало да унапреди руско-српску сарадњу у било којој сфери, појачавана је пропаганда да то има војно-политичку природу и да може да се искористи против Запада. Београд би морао да постане имун на то јер у противном бисмо могли да будемо доведени у апсурдну ситуацију да и када нам у госте долази неки руски хор будемо оптужени да је то у функцији јачања војне сарадње са Русијом – сматра Анђелковић.

Медведев без позивнице у Београд

Истовремено с подгревањем старих оптужби око Центра у Нишу, стигло је и сазнање београдског листа „Данас“ да председник Владе Руске Федерације Дмитриј Медведев ове јесени не долази у званичну посету Србији. Медведев је требало да допутује у Београд још у априлу, али је долазак одложен због српских избора, да би сада и октобарски термин био померен.

Према сазнањима „Вести“, Медведев ће доћи вероватно тек почетком наредне године, а октобарски долазак је изостао јер српски партнер није потврдио жељу да угости руског премијера.
Уплашили се петорице Руса
Један од руководилаца Српско-руског центра у Нишу Вјачеслав Власенко каже да је немогуће претворити га у шпијунски базу. Мали је, а од особља има само тројицу Срба и петорицу Руса. Зграда чак није ни у руском власништву.

– Центар је опремљен далеко од потреба шпијунирања суседне Румуније, где је недавно инсталиран амерички антиракетни штит, или Косова, где су распоређене мировне снаге НАТО и где САД има базу – констатовао је Власенко.

Вјачеслав Власенко се пожалио АП да су суседи Србије – Хрватска, Македонија и Босна и Херцеговина – одбили помоћ Русије за време великих природних непогода и мигрантске кризе.

Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова такође је одбацила наводе да у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу постоји војни фактор. Она је навела да су представници Русије често предлагали представницима Европске комисије да се укључе у рад тог центра, али да нису добили одговор.

Николић Путину: Имате подршку нашег народа

Неприкосновени руски лидер Владимир Путин у петак је напунио 64 године на чему му је честитао српски председник Томислав Николић.

– Ваше бескомпромисно залагање за напредак РФ, као и за очување мира и стабилности у свету, поштовање начела међународног права и принципа једнакости свих земаља без обзира на њихову величину, сврстава Вас у ред малобројних државника света који уживају подршку свих који верују у идеале истинске равноправности, слободе и демократије. Будите уверени, господине председниче, да у Вашим напорима и искушењима на том путу имате пуну подршку народа Србије – написао је Николић