Pročitaj mi članak
У Србији ћемо за 15 до 17 година, уколико се обистине пројекције стручњака о климатским променама, гајити маслине и лимун уместо малина и купина.
Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију објашњава да постепено долази до померања топлотних појасева ка северу, па ће Србија полако попримати карактеристике субтропских крајева.
„У виноградарству већ постоји пример производње нове сорте вина захваљујући грожђу које је успело због повећања просечне температуре за само један степен. Уколико се настави такав тренд, за неколико година ће се створити услови да се и код нас узгајају културе које пре нису биле могуће, рецимо лимун, маслине и манго. Србија би у том случају имала климу као северна Грчка. Лоша страна је што онда може доћи до изумирања и мигрирања оних култура које су иначе биле заступљене код нас„, каже Ђурђевић.
Анализа температурних услова у Србији указује на то да смо још крајем деведесетих година изашли из опсега „нормално“ и ушли у опсег „топло“. Слободно се може рећи да смо већ тада закорачили у климатску будућност, која ће трајати још најмање 20 до 30 година и у којој можемо очекивати раст средње глобалне температуре, промене у годишњем режиму падавина, интензивирање метеоролошких догађаја који иначе нису типични за одређена годишња доба – наводи наш саговорник, негирајући тезу који многи форсирају да нам следи мало ледено доба.
Према проценама није немогуће да у Србији, услед климатских промена почне да се гаји лимун
„Та теза нема јасну научну подлогу. Она привлачи пажњу јер звучи невероватно. Неће се догодити ништа страшно што ће нас зауставити у развоју и што треба да нам утера страх у кости. Међутим, то не значи да стање није озбиљно јер је данас толико нарушен баланс у климатском систему да и када бисмо се зауставили на овом нивоу и када би овог тренутка свели емисију штетних гасова на нулу, у наредних 50-60 година бисмо осећали последице онога што смо досад радили„, истиче Ђурђевић и додаје да је неопходно да држава припреми програм и стратегију за адаптацију друштва на климатске промене које већина држава ЕУ већ поседује и у којима се врло јасно каже које су могућности да се климатским променама прилагоди са најмањом могућом штетом, које ће сигурно бити.
„Сада је читава тежина проблема пребачена на то колико ће драстичне те промене бити„, закључује Ђурђевић.
Најновији извештај међувладиног панела о климатским променама, на којем је радило више од 500 научника широм света, изашло 30. септембра. Јединствени закључак је да су људи сагоревањем фосилних горива емитовали значајну количину гасова са ефектом стаклене баште и довели до дисбаланса у климатском систему.
„Било је и теорија да су те промене изазване активностима Сунца, космичким зрацима, променом количине облака изнад океана… Међутим, извештај ће показати да је човек главни узрок климатских промена„, каже Ђурђевић.
(magacin.org)
