Pročitaj mi članakZahtevi iz Bujanovca da se održi vanredni popis stanovništva. Srbi: Mesto prebivališta kao jedini kriterijum.
Захтеви из Бујановца да се одржи ванредни попис становништва. Срби: Место пребивалишта као једини критеријум.
Тачан број становника на југу Србије може да се утврди само методом примењеном на попису становништва у Босни и Херцеговини, која као критеријум пописивања узима место пребивалишта – такав приступ, како наводе српска удружења на југу централне Србије, развејао би сумње у етничку карту Бујановца и показао тачан број Албанаца који живе у овој општини.
Представници неколико удружења која окупљају Бујановчане већ годинама указују на процес “албанизације” ове општине, иако је албанска популација, према њиховој рачуници, знатно мања него што се званично процењује. Припадницима ове националне мањине, како наводе у Одбору за људска права Срба у Бујановцу, придодато је више хиљада Албанаца чија су пребивалишта у иностранству и на Косову и Метохији.
У српским удружењима указују и на феномен да је упркос драстичном паду броја становника и високој стопи исељавања, бирачки сисак у Бујановцу – све дужи. Пре 13 година у њему је било уписано 34.500 бирача, 2008. године њихов број је нарастао на 36.000, да би 2012. било евидентирано 39.024 грађана са правом гласа.
– Већ годинама не постоји јасна демографска слика у Бујановцу, што је довело до ситуације да је у бирачким спиковима више гласача него становника – каже Светислав Величковић из Одбора за људска права Срба.
– Захваљујући тој смутњи Бујановац је препуштен на милост и немилост Албанцима и њиховим странкама, које спроводе политику потискивања Срба из овог града.
Величковић напомиње да је овој општини потребан објективан попис становништва, из кога би били изузети сви грађани чије је пребивалиште ван ове општине.
Реч је о Албанцима који живе расути по Европи, али којима се манипулише из политичких разлога. Пример за то је бирачки списак, у који је уписано више од 41.000 гласача, иако је процењено да у Бујановцу живи укупно 38.300 грађана.
У српским удружењима тврде да једино рецепт примењен у БиХ, иначе одобрен од стране међународне заједнице, може да разјасни демографску и политичку маглу на југу Србије. Њу додатно згушњава чињеница да је у бирачком списку најмање 2.000 готово стогодишњака, као и велики број исељених. Срби тврде да поседују и доказе да је прави број албанског становништва за више хиљада мањи од оног који се представља.
Бујановчани наводе да је 2002. године процењено да у овом граду живи 42.330 становника, иако је стварни број био тек нешто више од 30.000. Они располажу списком са најмање десетак опустелих чисто албанских села, у којима је пре 13 година живело најмање 3.500 житеља.
– Ванредни објективни попис становништва први је захтев 7.000 грађана југа Србије, који су потписали петицију коју смо још 2009. године предали Влади и Скупштини. Од државе смо, осим тога, затражили и да направи ревизију бирачких спискова и проверу пријаве боравка. Иако је то једини начин да се спрече злоупотребе, одговор државе још чекамо – објашњава Величковић.
Срби из Бујановца сматрају да би први корак после пописа и чишћења бирачких спискова требало да буде расписивање избора за локалне органе власти, који су готово сви у албанским рукама.
