Pročitaj mi članak
Ма, колико невероватно звучало, Срби су носили фес много пре доласка Турака на ове просторе!
Карактеристична капа ваљкастог облика, која се деценијама међу Србима сматрала неизоставним делом не само турске, већ исламске традиције уопште, заправо датира из праисторијског доба, о чему постоје бројна сведочанства на историјским споменицима из нешто каснијег периода, сазнаје Телеграф.
Пре него што дате свој суд размислите само о томе зашто на бројним сликама које представљају српско-турска војевања српски хајдуци носе фесове, а Турци турбане, а онда потражите наставак објашњења у наредним редовима.
Наиме, према речима Вилме Нишкановић, музејског саветника и етнолога Етнографског музеја прикази капа сличног облика могу се наћи на бројним римским споменицима, али и црквеним фрескама, а саме капе заправо датирају из праисторије. Оно са чиме се, међутим, не слаже су подаци који се могу наћи на Википедији, а према којима је “фес (грчки: Φέσι) грчког порекла из византијског раздобља“.
– Фес свакако није грчког порекла из византијског раздобља него је много старија. Истина, назив је добила по граду Фесу (Мароко) у којем је почетком 19. века масовно произвођена – почиње причу за Телеграф Нишкановићева набрајајући називе капа сличног облика које су се носиле на Балкану много пре него што су Турци стигли у ове наше крајеве.
– У околини Дубровника носила се шиш-капица, у Конављу су се овакве капе звале барете, у јужној Црној Гори – пустењаче, у Македонији – капче. У крајевима јужно од Дунава и Саве нису имале неки нарочити назив. Све поменуте капе биле су сличног ваљкастог изгледа фесу са “одсеченим”, равним врхом, израђене од сличног материјала – прича Вилма.
Тек у 19. веку Срби скидају ове капе како би се окитили шајкачама.
Наиме, краљ (у то време још увек кнез) Милан Обреновић желео је да управо шајкача замени капе налик на фес. Карактеристичне капе плаве боје купио је по веома повољној цени од Аустроугара.
Наиме, половином 19. века аустроугарска војска, као и друге европске војске, схватила је да шарене, накинђурене униформе које су се до тада носиле нису практичне за пољске услове, као и да су лако уочљиве непријатељским снагама. Зато је аустроугарској армији направљена нова униформа, чији је саставни део била и шајкача.
Новине се, међутим, нису допале престолонаследнику Францу Фердинанду, те су сви сашивени комплети, а уз њих и шајкаче убрзо продати Србији и то у четврт цене! Јефтини, сиромашним Србима дошли су као богом дани. Након прописа из 1870. године шајкача је као део тог комплета постала званични део униформе, а касније и национално обележје.
Српска национална капа добила је назив по материјалу од којег је израђена – шајаку. Овај материјал се прави од вуне. Најчешће је сивомаслинасте боје (видна асоцијација на војску), али може бити и плава, или тегет.
Ето, тако су Аустријанци измислили шајкачу, а Срби је прославили…
(Телеграф)
