Хрватска најновија историографија покушава да врши ревизију дешавања из Другог светског рата и нивелише чињенице о геноциду над Србима, упозорава директор Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић. Он сматра да „до данас постоји историјски континуитет хрватске политике према српском народу, који је у НДХ био кристално јасан: трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити“.

„Они су ту своју идеју спровели 1995. године протеривањем Срба из Хрватске и тај процес је за њих завршен заувек пошто су Срби сведени испод три одсто. Имовина Срба никад неће бити враћена – то је исти континуитет“, оцењује Ђурић у интервјуу Срни и указује да хрватска најновија историографија покушава то да нивелише.

Како прецизира, главни говорник приче је фра Велимир Блажевић са силним текстовима којима говори сасвим другу причу о злочинима, „између осталог о прекрштавању Срба у Босанској крајини“.

Фра Блажевић, према Ђурићу, негира покрштавања иако постоји сијасет докумената усташке провинијенције, а „добар помагач у томе му је гласило римокатоличке цркве `Глас концила`, које негира чак и покољ Срба у Глинској цркви“.

„Можемо да се споримо о броју жртава: да ли је 1.269 или 1.271, међутим, ако та штампа направи фељтон о томе и негира то – онда је реч о чистој ревизији. Негирање значи затирање онога што је биолошки и физички затрто. Они науком затиру трагове“, наглашава Ђурић.

Иако се у хрватском државном архиву у Загребу може наћи довољно докумената НДХ, који побијају ревизионистичке теорије о односу према Србима, Ђурић оцењује да, нажалост, „њима полази за руком негирање, јер имају јаку државу у односу на Србију, која није заинтересована за своју прошлост“.

„У Србији, а бојим се и у Републици Српској, не постоји пројекат чувања успомена из прошлости и рашчишћавања великих недоумица из блиске трагичне прошлости“, сматра Ђурић и упозорава да је део политике која се води из иностранства – „растурање било које споне Србије и Републике Српске и спречавање да се заједничким снагама супротставе ревизији прошлости“.

Директор Музеја жртава геноцида указује да је сада на снази и ревизија приче о заточеницима са простора Босанске крајине, који су доведени у лето 1942. године у логор Старо Сајмиште у Београду.

„То је логор који је био на територији НДХ, под немачком управом и са којим Недићева Србија нема никакве везе, осим што обезбеђује храну затвореницима и Немцима, али Србију оптужују да је саучесник свега тога. И тако, када се нађе пет кључних ствари и изврши ревизија историје, онда ће се наметнути закључак да су Срби геноцидан народ“, упозорава Ђурић.

У светлу супротстављања ревизионизму историје, у Сребреници ће поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, како наводи Ђурић, бити организован округли сто о страдању Срба сребреничког краја у 20. веку и то кроз три рата – Први и Други светски рат и рат 1992-1995. године.

Скуп је планиран уочи Видовдана ове године поводом откривања споменика мајору Војске Краљевине Србије Кости Тодоровићу, пореклом из тог краја, који је погинуо 1914. године.

„Нема потребе исправљати приче о злочинима из Другог светског рата и говорити да ли су се десили или нису. Проблем је само да ли дозволити интерпретацију или снагом аргумената рећи: `Не можете више о томе да причате, јер је све кристално јасно“, поручује Ђурић, који сматра да се ревизионизму мора супротставити снагом чињеница и аргумената, које би биле представљене релевантним институцијама у свету, а један од начина јесте и формирање меморијалног центра на Старом Сајмишту, по узору на израелски „Јад Вашем“.

„Ако је сваки странац који долази у Израел обавезан да оде у `Јад Вашем` и ако то исто пресликамо у Србију, сваки странац би на путу од аеродрома до центра Београда могао да сврати и види музеј жртава геноцида у којем би се приказала прича о Старом Сајмишту, односно о судбини Срба у Другом светском рату“, закључује Ђурић.

(Вести)

Oznake: zločini nad Srbima, NDH, revizija istorije, Hrvatska