Прочитај ми чланак
Протест Срба чија људска права су брутално гажена две деценије
Око 8.500 држављана Србије, РС и Хрватске тражиће задовољење од Словеније. Оштећени: Надокнаде срамне у односу на оно што смо преживели.
После двадесет година неправди, неизвесности и најгрубљег кршења људских права, Словенија коначно мора да плати одштету „избрисанима“. У среду је почела примена закона по којем ће 12.000 „избрисаних“ добити накнаду по два предложена модела, што ће дежелу коштати 130 милиона евра.
Међу „избрисанима“, како је за „Новости“ потврдио Драго Војводић из Савеза српских друштава Словеније, 70 одсто су Срби из Србије, РС и Крајине!
Закон предвиђа да они који су у међувремену регулисали свој статус могу да траже 50 евра за сваки месец откако су били „избрисани“ или да судским путем потражују одштету за сву штету коју су имали. Тиме, међутим, ризикују да их суд одбије и у том случају морали би да плате судске трошкове. Ако одштета буде мања од 1.000 евра, држава се обавезала да ће је одмах исплатити у целости, а веће захтеве исплаћиваће у пет рата, почевши месец дана после правоснажности решења. Већ су припремљени формулари, али има и неких нелогичности, па бивши „избрисани“ траже да се појасни процедура.
Словеначке пронатовске снаге, пре свега бивши премијер Јанез Јанша, грчевито се трудила да се законски не регулише исплата одштета, али је суд у Стразбуру најзаслужнији што је исправљена срамота почињена у дежели.
– Очекујем да ће цео поступак бити готов веома брзо, можда и кроз месец дана – каже министар унутрашњих послова Словеније Грегор Вирант, уз упозорење да захтеви могу да се подносе од сад до јула 2017. Они који нису решили свој статус у Словенији немају право ни на одштету.
Избрисани Срби одштете оцењују као срамне у односу на све оно што су преживели. У почетку, према службеним подацима, прецртаних је било укупно 26.000, а Војводић каже да је најмање 15.000 било Срба!
– Они који се 1991. нису определили за словеначко држављанство, гумицом су избирисани као да нису постојали. Они дуго нису могли ни да уђу у Словенију, да регулишту свој статус или да потраже правну помоћ. Неки су у међувремену умрли, а један проценат, који је ипак остао у Словенији, временом је успео да регулише пребивалиште, и добије и држављанство. Хрвати су Србе директно протерали, а Словенци су урадили исто, само суптилније – каже Војводић.
Такође додаје да је 95 одсто њихове имовине (углавном су у питању друштвени станови) одузето и дато другима. Они који су успели да се врате, сада покушавају да откупе те станове под истим условима под којима су их откупљивали други грађани током деведесетих.
– Ми који живимо у Словенији, са Хрватима, Бошњацима и осталим непризнатим народима, боримо се да добијемо статус националне мањине. Инсистирали смо да се промени Устав и са њим наш статус, али засада је постигнута само сагласност да се то питање појави на Влади. То не значи да за измене Устава постоји потребна двотрећинска већина – каже Војводић, и додаје да су и Србија и Република Српска погрешиле када су „бланко“ дале статус националне мањине Словенцима, не обазирући се на недостатак реципроцитета. А Словенаца овде има десет пута мање него Срба тамо.
(Вечерње новости)
