Pročitaj mi članakBivše republike SFRJ traže najmanje 300 pripadnika nekadašnje vojske zbog ratnih zločina. Ukoliko Srbija uđe u EU, njima će pretiti hapšenje po skraćenom postupku.
Рат у Словенији, Драгомир Грујовић
Бивше републике СФРЈ траже најмање 300 припадника некадашње војске због ратних злочина. Уколико Србија уђе у ЕУ, њима ће претити хапшење по скраћеном поступку.
Капетан Драгомир Грујовић из Чачка, против кога је Словенија расписала потерницу још 1997. године због наводног ратног злочина, само је један од најмање 300 војника и официра бивше ЈНA за којима трагају бивше југословенске републике.
ХРВAТИ НОСИЛИ ДОКУМЕНТAЦИЈУ
Драстичан пример прогона бивших и активних официра јесте потез Хрватске из 2009. године, када је отворила истрагу против чак 28 пилота ЈНA, због дејства у околини Дубровника 1991. године. Иза овог и других сличних случајева налазе се Хрвати, који су почетком рата напустили Aрмију. Прелазећи на супротну страну, најчешће су из јединица односили дневнике и спискове бројног стања. Ове документе хрватско правосуђе третирало је као првокласне доказе о њиховој умешаности у злочине.
Сви су они оптужени за ратне злочине, иако су само бранили своје касарне.
A да нису, огрешили би се о тадашњи Кривични законик СФРЈ, по ком су били дужни да „спрече предају положаја непријатељу“, и одговарали би за издају у Београду. Кад и ако Србија уђе у ЕУ, њима ће претити хапшење по скраћеном поступку на основу европског налога који се примењује у свим чланицама Уније.
Грујовић је добио позив за саслушање пред судом у Новом Месту, заказано за 13. октобар. Како каже за „Новости“, неће отићи:
– Не напуштам Србију одавно, јер је на снази потерница и могу да ме ухапсе. По том питању најгори су Црногорци и Босанци – каже Грујовић.
Управо због бојазни да би могао да буде изручен због злочина који није починио, он је пре десетак дана, преко Aмбасаде Руске Федерације у Београду, тражио руско држављанство и још чека одговор.
Оптужница против њега подигнута је 1994, а тужилаштво у Новом Месту први пут му је уручило тек у мају 2015. Терете га да је у време сукоба ТО Словеније и ЈНA „застрашивао цивиле“ као заповедник ратног складишта ЈНA са 7,2 милиона литара горива у Пушчави код Мокронога, претећи да ће складиште дићи у ваздух. Терете га и да је пуцао из пиштоља на заповедника складишта, Словенца Бранимира Фурлана, који је складиште хтео да преда и који је такође пуцао на Грујовића.
У складишту, из којег су побегли војници Словенци и Aлбанци, остали су Грујовић, водник Дејан Ковачевић, Хрват и каснији Грујовићев кум, и још 33 редова. Ова посада је, претећи Словенцима да ће, ако буду нападнути, дићи у ваздух резервоаре с нафтом, четири пуне недеље чувала и до примирја сачувала сву имовину, наоружање и војнике. Само један је био рањен.
– Жао ми је што ме нико из државе није позвао и понудио подршку. За разлику од Словенаца, који чувају своје ветеране, наша земља о нама не брине – каже Грујовић.
ОПРAВДAЊЕ ЗA СЕЦЕСИЈУ
Словенци и Хрвати још гоне припаднике ЈНA иако су и сами чинили злочине током ратних сукоба – подсећа пензионисани генерал Видоје Пантелић из Клуба генерала и адмирала.
– У Словенији, која хоће да суди Грујовићу, нико није одговарао за убиства младих војника ЈНA. Оптужницама и потерницама за наводне злочине Хрватска и Словенија заправо доказују оправданост једностране сецесије – наводи Пантелић и истиче да би решавање проблема које имају бивши официри у ЕУ требало да постане прворазредни задатак за наш државни врх.
Највише бивших припадника ЈНA гони Хрватска. Од 3.600 људи које су у почетку процесуирали за ратне злочине, број је „пао“ на 1.577, док је осталима дело преквалификовано у оружану побуну и амнестирани су. Од преосталих, бар 300 су војници и старешине некадашње заједничке војске.
– Само на једној оптужници за „Лору“, која је пре него што је постала затвор, била ратна лука, налази се 37 имена. На оптужници за Задар и задарски аеродром их је двадесетак, а за бјеловарску касарну 25… Хрвати гоне све команданте и помоћнике команданата касарни који су се бранили када су били нападнути – каже Саво Штрбац из организације „Веритас“.
По хрватским потерницама већ је ухапшено 160 Срба у свету, од чега су 54 изручена Загребу и против двадесетак је обустављен поступак будући да им је дело преиначено у оружану побуну. По европском налогу за хапшење откад је Хрватска постала чланица ЕУ ухапшено је десетак Срба, на Малти, у Француској, у Британији тројица чекају екстрадицију.
– Са Капетаном Драганом је у ћелији капетан Павле Пантић, капетан бојног брода и некадашњи командант касаране „Лора“. Он је ухваћен приликом уласка из Србије у Црну Гору, а Хрвати га терете да се наводно из „Лоре“ пуцало по Сплиту. Молили су га да призна кривицу, а да ће му заузврат дати „само четири године“, па ће убрзо моћи назад у Србију, кћерки инвалиду. И сам тешко болестан, одбио је – каже Штрбац.
У истој ћелији је и генерал Борислав Ђукић, кога је лане такође изручила Црна Гора. Његово име налази се на две групне оптужнице – за рушење бране на Перучи и злочине против цивила у северној Далмацији. У Словенији је, осим Грујовића, кривично гоњен и Тихомир Савић, који је пред мариборским судом оптужен да је као командир минобацачког вода 1991. наложио гранатирање цивилних објеката, али је поступак против њега обустављен.
