Pročitaj mi članakKZN Slobodnog sindikata obrazovanja Srbije (SSOS), održanog u petak, 15.12.2023 u Hotelu Crowne Plaza u Beogradu pod nazivom „ Korupcija u obrazovanju i nasilje u društvu II. Šta je tom prilikom rečeno pročitajte u tekstu ispod i pogledajte u video-prilogu.
Ф. ДР ВАЛЕНТИНА АРСИЋ АРСЕНИЈЕВИЋ, председник синдиката говорила је на тему „Синдикално организовање: Србија и без Нобела и без правде“.
Истакла је да је правни систем у високом образовању у Министартву просвете, на Универзитетима и неким најважнијим факултетима укинут, и да се то најбоље види на примеру Републичке просветне инспекције која је главни генератор незаконитости, уз универзитетског омбудсмана. Ово је синхронизовано са неефикасним радом Агенције за спречавање корупције, Управног и Уставног суда који годинама одуговлаче решавање тужби и тиме обесмишњавају правду.. Генератори корупције су и Сенат Универзитета и Научно наставна већа у свим случајевима када су њихови чланови плаћени декани факултета и шефови катеди, што је и сукоб интереса, извор корупције и трговине утицајем, али званично омогућено Статутима. Овим се спречава изврсност, а стимулише послушност, због чегаСрбија нема Нобеловце. Проф. др Арсић Арсенијевић озитивно је оценила рад Заштитника грађана и судова који решавају радне спорове, а решење види у деловању ССОС, који има репрезентативност у области образовања, те ће захтевати смену одгворних лица, покретање кривичне одговорности због злоупотребе службеног положаја, преиспитивање избора наставника, доктората, зарада и ненаменских материјалних трошкова у свим случајевима где прикупе доказе.
Закључила је да је једини исправни пут да се све незаконитости решавају у институцијама система, да ће ССОС помагати свим својим члановима у истинској правној борби, као и да ће морати да се врати суверенитет и независност институцијама и судовима у Србији.
ПРОФ. ДР ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ је говорила на тему „Недостојан материјални положај високог образовања и урушавање универзитета“.
Навела је да је предаја образовног суверенитета Србије отпочела 2000. год. и да су последице девастација статуса професора, урушавање система образовања, куповина диплома и доктората, непотизам, незаконити избори декани и продужртак њиховог радног односа после 65 година, пораст броја факултета (нпр. СНС Факултета друштвених наука) уз пад њиховог квалитета, афере „Индекс“ и слично, без епилога.
Навела је податак да су „Капитални расходи у вишем и високом образовању из републичког буџета били предвиђени на нивоу од 850 милиона динара (…), али су на крају 2022.год. износили свега 100 милиона динара, као и да је коефицијент зарада у високом образовању за 2023.год. најнижи од свих запослених у јавним службама и износи 3.923,07 дин. (према закључку владе од 29.12.2022.год.). Зато најбољи студенти не желе да буду наставни и научни подмладак у високом образовању у којем владају економско-финансијско и правно насиље, што је отворена порука академској заједници о непристајању на свевладајућу корупцију и урушавање квалитета.
ПРОФ. ДР НИНА ЖИГОН је говорила о институционалном финансирању науке, о изврсност, уравниловци и корупцији.
Поставила је питање да ли су институције РС, које треба да штите јавни интерес, утврдила да се масовно оштећује буџета РС у свим случајевима када се појединци двоструко плаћају за једно 8-часовно радног времена, што укључује и доприносе за ПИО.
Апеловала је на Министартво науке и на Државну ревизорску институцију да спречи самовољу појединих факултета, јер постоји потенцијална могућност да се злоупотребе средстава намењена за финансирање науке. Навела је пример њеног факултета на коме је, мимо редовне процедуре, усвојен интерни „Акта“ који омогућава Декану да одобрава научне пројекте кроз фантомске конкурсе и бодовања, кршећи Закон о забрани дискриминације и Закон о науци. Зато постоји ризик да се, уместо финасирања изврсности, уведе уравниловка, корупција и трговина утицајем. Најавила је да ће ССОС зауставити овакву бахатост.
Изнела је податак да многи факултети имају већи број запослених од потребног, али да се и даље незаконито продужава рад редовним професорима који су стекли услов за пензију и то без конкурса и истинске потребе. У томе их подржава Сенат Универзитета који крши правне прописе, а истовремено од државе захтева већа средства за финансирање. Зато се група професора обратила Управном суду и Заштитнику грађана и сигурна је да ће суд да донесе исправну одлуку, али касно. Они и рачунају на спорост судства и то користе да остваре личну корист и свесни су да тиме државу оштећују. Нису свесни да ће незаконито стечени новац морати да врате са каматом, а ССОС ће на томе инсистирати, ако треба до Стразбура.
DR SCI MED СУНЧИЦА ИВАНОВИЋ је говорила о аутономији универзитета као зачараном кругу незаконитости и самовоље високошколских установа.
Нагласила је да управа високо-школске установе користи „аутономију“ да изиграв Закон о високом образовању доносећи Правилнике (подзаконскљ акта), којима ближе дефинише услове рада управо на незаконит и корумптиван начин. Оваква акта је готово „немогуће оборити“ пред судовима. Управни су је овлашћен да врши контролу законитости рада јавних установа, али има „законски“ рок од 5 година да заврши предмет и то без одлуке, већ исти враћа утуженој установи на поновно разматрање,!!! Суштински, то није суд, а потребно је око 10 година онима који укажу на незаконитост.
Правилнике о раду високо-школске установе усвјају на Наставно-научним већима, која у 99% формирају шефови катедри, бирани и плаћени од стране декана/директора, те су запослени у старту у неравноправаном положају. „Владајуће гарнитуре“ и пишу и усвајају Правилнике, а они су чак и у супротности са Законом о високом образовању, њима се укида аутономија појединаца у настојању да остваре неопходне услове за напредовање (нпр. спречавају га да напише и објави неопходни универзитетски уџбеник), јер му је потребна „сагласност Катедре, Већа… То није аутономија већ АУТОКРАТИЈА, тј самовлашћу декана/директора – себи обезбеђују „услове за напредовање“, а оне који указују на неправилности у раду „елиминишу“ иако имају све услове.
Појам „компетенције“ је такође злоупотребљен. У некадашњој Вишој медицинској школи, се примају кандидати у наставно звање који немају компетенције да буду предавачи и наставници за одређену научну област. Колико је овом друштву стало до народа ако им је свеједно ко образује медицинске сестре?
ПИТАЊЕ: Да ли је аутономија изнад Закона ове државе и зашто судови не раде свој посао, него им је лакше да се позову на аутономију универзитета иако су очигледно прекршене законске норме, у многим случајевима учињено кривично дело и нарушена основна људска права дефинисана Уставом…Говоримо о једнакости, хуманости, бољем и уређенијем друштву, онда се питам, колико треба да сте нехумани, безосећајни и да на све ово кажете „ПА ШТА“?
ПРОФ. ДР ТАТЈАНА САМАРЏИЈА је говорила о „Учености и истини“
Сведоци смо академска контрареформација и двоструке стратегије: (1) елитно образовање у Европи, које даје стварну друштвену моћ, и које је намењено будућим владарима света; (2) кастрирани државни универзитети кроз „реформе“ којима је широко универзитетско образовање замењено фабриковањем уско стручних кадрова који, „знају све ни о чему“, и не виде шуму од дрвећа. Такви „фах идиоти“ нити могу да сагледају целину друштва, нити умеју нити смеју да реагују док се пред њиховим очима растаче друштво и све вредности. Такви „стручњаци“су заокупљени сопственом каријером и потпуно су друштвено немоћни. Они неће покренути спасоносне друштвене реформе у чему је суштина гашења интелектуалне и моралне снаге универзитета.
Друштвеном неутрализацијом врхунских научника и професора и масовном производњом незналица с обезвређеним (или купљеним) дипломама, онемогућује се настанак критичног броја свестрано образованих и истинољубивих интелектуалаца који заиста знају и смеју да промене друштво. А овом народу, коме припадамо и коме себе дугујемо, не могу помоћи непријатељи истине и поштења, а не могу му помоћи ни људи исто толико неуки колико и гладни успеха и моћи. » Овом свету су данас најпотребнији људи који се не дају ни купити ни продати, људи који су у дубини своје душе истинити и поштени, људи који се не боје зло назвати његовим правим именом, људи чија је савест верна дужности као магнетна игла полу, људи који ће остати уз правду макар се и небо срушило.« …Јер нема и не може бити моралне реформе појединца и нације ако ту реформу на својим леђима не понесу људи који у својој личности сједињују љубав према истини и правди. Где су данас такви дивови?
Ко је власник приватног ресторана у Клиничком центру који у имену има „1389“?https://t.co/udEknhl75z
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 15, 2023
