Pročitaj mi članak

Škola u Beogradu danima zataškavala slučaj prosute žive, nastava redovna

0

Stotine grama tečnog teškog metala žive, kako Vreme” otkriva, prosulo se još prošlog ponedeljka tokom izvođenja jednog eksperimenta u laboratoriji srednje Hemijsko-prehrambene tehnološke škole na Banovom Brdu u Beogradu. Rukovodstvo je taj slučaj danima zataškavalo, pa je veći broj učenika imao nastavu u toj laboratoriji i neposredno posle incidenta.

Према сазнањима “Времена”, у понедељак 26. фебруара, током преподневне смене, двоје наставника са лаборанткињом и ученицима одељења ИИИ9 покушали су да сниме експеримент са живом (Hg) за филм о школи. У једном моменту из манометра (мерач разлике притиска) под високим притиском излетела је већа количина живе са водом. Очевици кажу да је из апаратуре излетело од 200 до 500 грама живе. Примера ради, у топломерима се налази максимално 2 грама тог течног метала.

Међутим, директорка школе Наташа Парезановић за “Време” тврди да се просуло највише око 50 грама живе и да то не представља “никакву опасност”.

“О свему смо одмах обавестили референта за безбедност у школи, а затим и Институт за безбедност и здравље на раду. Такве ситуације су се и деценијама раније дешавале, знају се процедуре. Ми радимо у лабораторијама, све је у малим количинама, у супротном би могли да затворимо и лабораторију и школе,” наводи Парезановић.

Шта се стварно десило

Према сазнањима “Времена” жива и вода које су излетеле из манометра најпре су попрскале ђаке, наставнике и лаборанткињу, а затим је сребрнкасти метал завршио на поду. Део просуте живе у капљицама се разлетео по лабораторији која се налази у подруму, а једна гомилица је остала на патосу.

Према речима сведока из школе, наставница је одмах отишла кући да се пресвуче. Ђаци су наставили са наставом, а лаборанткиња и наставник наложили су спремачици да навуче рукавице, стави маску и да са папирним убрусима сакупи просуту живу и стави је у црни џак.

Сведоци из школе на Бановом Брду кажу и да је спремачица до сад већ неколико пута мењала причу, те сумњају да то ради под притиском руководства. Најпре је, како тврде, спремачица осталим наставницима и њиховим помоћницима рекла да је живу скупљала папиром, а неколико дана касније додала је да је жива, пре него што ју је сакупила, била посута сумпором те да је од свега направљена паста коју је онда уклонила.

Иначе, посипање места где је жива пала сумпором је исправно уклањање трагова те врсте метала, али се таква смеса мора састругати шпатулом или сличном опремом.

Супротстављене приче

Директорка Парезановић тврди да су поштоване процедуре код уклањања живе и да су живу скупили у заштитне посуде, те да је простор третиран сумпорном пастом, цинком у праху, па детерџентом и водом, а наредних дана и сирћетном киселином. Према речима свих сведока са којима смо разговарали, црни џак са сакупљеном живом остао је у лабораторији још најмање пет дана.

Директорка школе, пак, тврди да је џак са заштитном посудом у коју је смештена просута жива одложен у једно буре које се налази у посебном магацинском простору школе.

“Зваћемо оне који се баве одлагањем таквог отпада, односно складиштењем. Мало је таквих у Србији. Зваћемо ових дана Винчу,” каже Парезановић.

У медицинским уџбеницима се наводи да се жива, као течни метал, лако разноси по чврстим површинама у виду брзопокретљивих капљица. Посебно је опасна и отровна ако заврши у води, али су опасна и њена испарења. Наиме, елементарна жива врло лако испарава на собној температури, а њена испарења су без боје и мириса. Удисањем пара пролаза у плућа и улази у крвоток те лако долази до средишњег нерва и трује га. Деца су посебно осетљива група уколико удишу испарења живе, с обзиром на то да још немају развијен живчани нерв. Симптоми могу бити несаница и премор, а потом и губитак памћења, па чак и емотивна нестабилност.

Настава настављена, па одложена због „дератизације“

Ђаци које је испрскала жива током експеримента нису једини који су прошлог понедељка били у лабораторији у којој се десио немили случај. Два сата после просипања живе ученици поподневне смене са професорком улазе у исти простор. Ту сатима раде хемијске вежбе, потпуно необавештени о ситуацији са живом и манометром која је претходила њиховој настави.

После њих је друга група ђака требало да уђе у просторију. Према речима очевидаца, у томе их је спречила лаборанткиња која је присуствовала експерименту са живом и рекла им да је у лабораторији урађена дератизација и да ће она бити затворена до даљњег. Ипак, професорка која је требало да држи тај час није била обавештена о наводној “дератизацији” и она је, неко време, сама седела у учионици и чекала ђаке, док и њој нису рекли да напусти просторију.

С друге стране директорка Парезановић одлучно тврди да нико није спомињао дератизацију, већ да је настава у подрумској просторији обустављена због панике која је настала међу колективом.

У Хемијско – прехрамбреној технолошкој школи у Београду има око 650 ђака. Зграда са лабораторијама која се састоји од подрума, првог спрата и приземља одвојена је од зграде у којој су учионице. Према речима великог броја наставника са којима су новинари “Времена” разговарали апаратура у лабораторијама је изузетно стара, као и хемикалије и често се дешава да фале делови, те неулагање у опрему виде као један од могућих узрока да из маноментра излети жива.

Прећуткивање и игнорисање захтева наставника

Лабораторија у подруму била је затворена и наредних дана. Остале лабораторије су нормално радиле. Руководство школе никоме од наставника, ђака или њихових родитеља ни реч није саопштило о догађају са живом. У четвртак се пронео глас да је опасни метал излетео из маноментра и завршио на поду. Настаје велико узнемирење, најпре међу хемичарима и технолозима који одбијају да децу воде поново у лабораторије док не добију објашњење о немилом догађају, као и објашњење зашто је случај заташкаван. Тражили су и уверење да су просторије безбедне за рад.

У петак и почетком ове недеље вежбе из технологије и хемије уместо у лабораторијама одржавају се у учионицама. Те захтеве наставника, директорка школе Наташа Парезановић је игнорисала до викенда. Уместо званичног мејла, за викенд директорка Парезановић преко посредника колективу шаље поруку на Вибер. У поруци наводи да “ничија безбедност није угрожена, да су контактиране све релевантне установе и да је тражено да се изврше потребна мерења у лабораторији од стране специјализоване установе.”

О којим “релевантним установама” је реч директорка школе није поделила са наставницима, нити је дала објашњење зашто се све данима заташкава. Тек под притиском наставника одлучила је да у уторак сазове ванредно наставничко веће.

Релативизација догађаја

Током састанка већа, према речима саговорника портала “Време”, руководство школе релативизује читав догађај: директорка је наставницима рекла да је у четвртак позвала овлашћену институцију која се бави мерењем живе, те да је анализа ваздуха обављена у понедељак, а да се сутра очекују резултати истраживања.

“На шта то личи, да се ради анализа ваздуха на испарења тек недељу дана касније? Па све штетно је већ изветрило. Ми заправо никада нећемо сазнати каква је ситуација била тога дана кад се жива излила и по ђацима и по наставницима, када је испарење било у току и када су и други ђаци боравили у тој просторији само два сата касније,” каже један од саговорника за “Време” који не жели да буде именован.

Наставници, који су углавном хемичари и технолози по струци, захтевају да се и деца, и наставници, лаборанти и спремачица који су били у лабораторијама подвргну здравственим прегледима.

Директорка школе на то одговара да нема места узнемирењу, те да ће “већ сутра добити резултате.” На питање, зашто се толико дана касни са анализама и колико су ти резултати онда релевантни, директорка каже за „Време“:

“Нико не би оставио децу у лабораторији да све није урађено по предвиђеним процедурама”, пише Време.

Izvor: Vreme

Oznake: , , ,