Њујорк – Новинарка Њузвика, упоређујући сукобе на Балкану и Сирији, пита да ли су ненасилне методе, које су биле успешне у Србији, довољне да се збаци Башар ал-Асад.

Главна брига у Сирији је да се наоружана, а подељена опозиција може лако урушити у фракцијским и унутрашњим сукобима и са собом повући целу земљу, оцењује Жанин ди Ђовани у коментару амерички недељник Њузвик.

Ауторка оцењује да је најгора ствар која може да се догоди сада, у постарапском пролећу, да сиријски конфликт крене путем Босне и Ирака.

„Најгора ствар која може да се догоди сада, у постарапском пролећу, је да сиријски конфликт крене путем Босне и Ирака. Ратно Сарајево је 1993. године потонуло у интерно насиље и оружане борбе чак и међу фракцијама босанских муслимана, али тада нико није желео да пише о томе“, наводи коментаторка Њузвика.

Жанин ди Ђовани заузела се за помоћ сиријској опозицији, али је оценила да је неопходно обучити опозицију да сарађује са стручњацима за ненасилну борбу, попут лидера некадашњег Отпора у Србији Срђе Поповића, како би увидели да нема смисла да на Башарово насиље одговарају новим насиљем.

„Ненасилна револуција функционисала је у Србији и може да функционише у многим другим земљама које траже слободу“, констатује коментаторка „Њузвика“.

(Бета)

Oznake: obuka, režim, sirijska opozicija, stručnjaci