ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТУ ОВК УБИО АМЕРИЧКИ СНАЈПЕРИСТА, а утамничили Србе

10:10 17.12.2018.

Мирољуб, Бобан и Југослав, за "Новости", о претрпљеним мукама док су 13 месеци чекали међународну правду у заточеништву у НАТО бази "Бондстил"

Тројица Момчиловића из Гњилана веровали су да после доласка Унмика и Кфора, у јуну 1999, немају разлога да напусте огњишта и посао у свом ауто-сервису. Међутим, бранећи се од напада терориста ОВК, који су намеравали да их опљачкају и побију – завршили су у затвору „Бондстила“, где су провели 13 месеци!

У нападу 10. јула те године, испред њиховог дома и радње, смртно је страдао локални вођа ОВК, Африм Гагица, али од – америчке руке. Успаничени Момчиловићи су пуцали из пиштоља у ваздух да призову патролу Кфора, која је хитро стигла и разменила ватру са бандитима. У окршају је тешко рањен помоћник убијеног Гагице, потпуковник Насер Аземи, а трећи Албанац, Неби Аслани, задобио је лакшу прострелну рану.

Мирољуб, Југослав и Бобан су приведени у гњиланску полицијску станицу. Исте ноћи Бобан је дао изјаву америчком истражитељу и као доказ приложио видео-запис са камера њиховог сервиса, на којем се видело ко и одакле пуца. Амерички поручник је само рекао: „У нашој земљи ово је довољан доказ да будете слободни колико сутра“.

Али, Мирољуб, Југослав и Бобан су Срби! Зато су им прво судили Албанци у Гњилану, и тражили 20 година затвора, или смртне казне. Упоредо, америчка војска је урадила интерну истрагу и установила да је пуцао њихов снајпериста, каплар Роберт Блек, са 13. спрата оближње зграде јер је проценио да су му колеге у опасности. Када их је коначно, после 13 месеци, ослободио суд у Гњилану, стражари су их кришом, у четири ујутру, извели из „Бондстила“ и пребацили на српску територију до Ранилуга. Плашили су се да их не убију припадници ОВК!

„Новости“ су пронашле Момчиловиће две деценије после страдања. Данас живе у Нишкој Бањи и поново имају сервис.

– Истина је да смо пред нападачима 1999. пуцали у ваздух и све се то види на видео-касети – почиње исповест Бобан Момчиловић. – Заиста смо очекивали да нас пусте из „Бондстила“, јер су сви знали да нисмо криви. Тек последњих дана робије дошао је у логор амерички генерал, издвојио ме је на страну и рекао да ћемо бити на суду ослобођени. Објаснио ми је да се чекало да на Косову заживе судови са странцима, који треба да омогуће правичност процеса.

Амерички генерал, испоставило се, био је у праву. Бобан се сећа да је њихов трансфер био заказан за седам ујутру, али су их пробудили у четири. Укрцали су их у „хамере“ и пре свитања одвезли из „Бондстила“. Америчка обавештајна служба је претходно добила информацију да Момчиловиће и америчку пратњу у заседи са „зољама“ чекају наоружани бандити ОВК!

– Шта смо проживели за 13 месеци, само ми знамо – отвара књигу породичног страдања Југослав Момчиловић. – Када смо доведени, „Бондстил“ је тек почео да се гради, а затвор се састојао од четири шатора на ледини и бодљикаве жице. После је никло још пет шатора, а мало-помало, бараке. Нас Срба је било 12. Када о свему размислим, иронија је да Американцима, нашим тамничарима, дугујемо животе.

Момчиловићи месецима нису знали зашто робијају.

– Албанци су нам прво судили у Гњилану, и тамо смо вожени из „Бондстила“, уз велико обезбеђење. Шиптарски тужиоци инсистирали су да смо убице, а видео-касету су одбијали да уврсте у доказе. И када смо помислили да је крај, и да ћемо заувек иструнути у затвору, пред лето 2000. преко преводиоца Италијана Рафаела, чули смо невероватну причу – да смо ми таоци „кашњења“ међународне правде – каже Бобан.

Додаје да му је још црње било, када је схватио да је њихов случај нека „прекретница на добро“, пут према достизању некаквих назовистандарда на Косову.

– А током свих тих месеци цео један град, Гњилане, остао је пуст. Срби су бежали спасавајући главе – говори Бобан.

МОНСТРУОЗНЕ ОПТУЖБЕ БЕЗ ДОКАЗА

У јулу 1999. године у привременом затвору у „Бондстилу“ било је заточено 12 Срба под лажним оптужбама и сви су ослобођени тек после више од годину дана. Најгора судбина снашла је Ђида Стојановића, ковача, којег су Албанци теретили да је „кувао“ албанску децу у казанима. Пошто је ослобођен,затражио је да га Американци одвезу до локалне цркве, уместо пред кућу. Пред црквом су га оставили, и он више није виђен…

– Драган Николић, зубар, био је у логору због оптужби да је стрељао албанску децу, али је на суду сведочио католички фратар да је тог дана био код њега, молећи за помоћ. Најгоре је било Блажи Петковићу, кога су теретили да је убио Србина, а доведен је у логор пошто су га Албанци напали и спалили му кућу…

МОГЛИ СУ ДА НАС ПОБИЈУ

Да су нас Албанци пребацили у свој затвор, данас бисмо били мртви, говори Бобан Момчиловић и додаје да ни Американцима није било лако са разулареном шиптарском бандом 1999. године:

– Сећам се дана када су наоружани војници ОВК упали у „Бондстил“ и ослободили свог припадника који је претходно убио на улици српског свештеника. Могли су тада и нас да побију, али нас нису дали…