Прочитај ми чланак
(vesti-online)
Најмање месец дана пре почетка званичне претраге сарајевске градске депоније у Бућа потоку, са овог сметлишта је започело тајно премештање посмртних остатака у Високо где су спаљивани – тврди за „Вести“ Милка Клокот, председница регионалног одбора Удружења породица погинулих бораца и несталих лица РС за сарајевску регију.
Одакле Вам ти подаци?
– То су нам рекли мештани кућа у близини ове депоније који су пре месец или нешто више приметили чудне активности на депонији, односно како се стално нешто извлачи и одвлачи. Тек када је започета званична ексхумација ове масовне гробнице, они су „повезали коцкице“ и рекли нам шта се догађало.
То ипак не значи да су тајно премештани посмртни остаци?
– Ово је веома озбиљна сумња и оптужба, па је ваљда логично да се у што скорије време испита. Не тврдимо и не оптужујемо никога, али да би се избегла свака сумња надлежни органи би морали да саопште шта се то превозило ка Високом.
Да ли постоји процена колико је тела на градској депонији у Сарајеву?
– До сада је пронађена једна протеза, вилица, ребро, а прва процена је да је реч о десетини тела. Међутим, та претпоставка може да значи да се на дубини од 30 метара налази 10, али и 100 тела.
Колико несталих тражи ваше Удружење?
– Када је реч о Сарајеву, то је 335 особа, док је на нивоу целе БиХ у питању 1.375 људи. Већина нас је направила споменике нашим најмилијима. Чекамо да те ковчеге попунимо њиховим костима. Ја сам изгубила оца и брата. Убијени су 4. маја 1992. на кућном прагу, а истрага је затворена јер је наводни убица у међувремену убијен.
Имате ли поверења у Институт за нестале који се бави овим послом?
– А како да имамо поверења када већ 21 годину безуспешно покушавамо да сазнамо где су кости наших најмилијих. Ни за један злочин још нико није одговарао. А криваца има много, од врха државе до обичних људи.
На кога мислите?
– На све оне који су наредили или организовали убиства, на оне који су учествовали у прикривању починилаца, али и оне који до данас не желе да кажу где су наши најмилији сахрањени.
Који су то „они“?
– Врх државе, али и муслимани који живе и у близини ове депоније, али и другим деловима Сарајева где су Срби брутално убијани, а њихова тела одвожена на непознате локације. Ако се за Сребреницу зна и најмањи детаљ, не видим због чега се тако нешто не би знало и када је реч о Сарајеву. Осим ако се истрага не руководи националном структуром убијених, а не чињеницом да су страдали само зато што су припадали једном народу.
Колико има локација које још нису истражене?
– Тешко је рећи јер нема опипљивих доказа, а на већини тих локалитета су у међувремену подигнуте разне зграде, паркови, шеталишта, па чак и џамије. Тужилаштво би требало да сакупи доказе како би се демантовале ове сумње, али оно не ради ништа када је реч о српским жртвама. Суд БиХ до сада није пресудио ни једном од егзекутора или наредбодаваца тих убистава. Тужилаштво заступа становиште да ако је директни извршилац мртав, онда је тај случај затворен. Као да су те убице убијале на своју руку, а не по нечијем налогу.
