Pročitaj mi članak„Sve ovo ovde već je arapsko“, kaže Jasem Ali iz Kuvajta i pokazuje oko sebe kuće i ulice u Sarajevu. Tu, kaže, nije problem što su arapske žene pokrivene. I, što je najvažnije, jeftino je…
„Ово је трећи талас Арапа који стижу у Босну и Херцеговину“, пише Зидојче цајтунг у опширној репортажи из БиХ. „Први талас стигао је у ратним годинама, од 1992. до 1995. године, када су муслимани са Блиског истока изражавали солидарност с угроженом браћом на Балкану. Тада су слали хуманитарну помоћ, оружје, као и арапске борце у џихад. После рата, у Сарајево и друге, муслиманске регионе у БиХ стигле су верске фондације. Оне су улагале у обнову, али пре свега – у обнову џамија. То је још тада пробудило страховања од утицаја вехабизма у Босни, држави у којој се ислам живи веома либерално“.
foto: dw
„Све ово овде већ је арапско“, цитира Зидојче цајтунг Јасема Алија из Кувајта који око себе показује куће и улице у Сарајеву. Ту ће каже да остане три месеца, као и сваке године. „Овде је најбоља клима на свету, а планине су као у рају“.
Што је најважније – јефтино је
„Карта за директан лет из Дубаија, Дохе или Кувајта који траје пет сати може да се купи за мање од 300 евра, а и визе су одавно укинуте. Зато није чудо што се број посетилаца повећао: у 2015. години Босну и Херцеговину је посетило 40.000 Арапа, а 2017. – 90.000“.
Арапи цене то што се истовремено налазе у Европи, али и у муслиманском окружењу, пише Зидојче цајтунг. „’У неким другим земљама је то проблем, али овде није важно то што су наше жене покривене. И оно што је најважније – јефтино је’, каже Јасем Али.“
„’Људи страхују да ће се ресурси ове државе једноставно поклонити неком другом’, каже Асим Мујкић, професор социологије на Универзитету у Сарајеву. Он сматра да по том питању из позадине конце повлачи странка СДА Бакира Изетбеговића, али и неки други, моћни кругови. ’Куповина земљишта и некретнина повезана је с корупцијом и криминалом. Овде је на делу клептократија’.“
ПОБИЛИ ИХ МУЏЕХЕДИНИ: У Братунцу сећања на 3.500 страдалих Срба https://t.co/VL1cE4GkMX
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 7, 2018
Кућа и за 20.000 евра
Последице тог „трећег таласа Арапа“ највидљивије су на Илиџи у Сарајеву, пише немачки лист. „У тој градској четврти већ постоје улице са низовима арапских ресторана и шиша-баровима, с фирмама за изнајмљивање аутомобила специјално за арапске госте, као и са специјализованим туристичким агенцијама и агенцијама за некретнине“.
foto: dw
„’Уметност изградње’ – то је слоган уз помоћ којег Фаваз Мансур жели да привуче људе у своју агенцију за некретнине Ал Мубаркика. На улазу у агенцију муштерије седе на пругастим јастуцима, а у задњем делу мале канцеларије, шеф из Кувајту задовољно глади стомак и представља понуду. ’Можете да купите кућу за 20.000 евра, али и за милион’. Мансур је у Босну и Херцеговину стигао пре шест година и својим клијентима нуди комплетан програм: ’Оснивање фирме, куповина земљишта, изградња куће’. Међутим, физичким лицима из иностранства, према закону БиХ, није дозвољено да у Босни купе и поседују некретнину. Због тога се куповине обављају или преко посредника или преко неке офшор-компаније. То компликује ствари, али за Фаваза Мансура и многе друге то је уносан посао.“
„Статистички је немогуће сагледати колико тачно земљишта и станова су Арапи до сада купили. Али оно што је познато јесте да су арапским новцем изграђени скупи хотели, као и два тржна центра у Сарајеву. То се да закључити и по томе што се у тим тржним центрима и хотелима – не продаје алкохол.“
„Тамо су живели Срби…“
„Око Сарајево ниче и све више нових одмаралишта – специјално за арапске госте. Једно од првих таквих јесте Сарајево Ресорт, које се налази 25 километара југозападно од главног града. Изградио га је кувајтски инвеститор и отворен је 2015. године. Мале виле груписане су око вештачког језера, а на босанском и арапском језику стоје упозорења: ’Ово није вода за пиће’ и ’Забрањено купање’. Није лако доћи до информација о том ризорту, али се зна да је његов капацитет – нешто више од 1.000 кревета – од почетка јула до краја септембра потпуно резервисан. У осталом делу године одмаралиште је празно, осим што један мањи број арапских туриста долази на скијање.
У близини одмаралишта је сеоце Осеоник. Његови становници већ су се навикли на нове комшије. Асим Бужо каже да његова супруга тамо као чистачица и да зарађује много више него што би то могла на неком другом месту. Бужо се присећа и поклон-пакета са соком, кафом и кексом, које су током исламских празника делили богати гости одмаралишта. Онда показује и на празна поља иза своје куће: Све ово је већ продато и тамо ће ускоро да никне ново одмаралиште‘. Тамо су, каже, живели Срби. Након рата су отишли, а земља сада може јефтино да се купи. ’Ја своју земљу нећу да продам ни за какве паре. Где онда да идем?’“
