Прочитај ми чланак
Русинска заједница у Србији бележи други талас расељавања из Војводине. Због сигурнијег радног места, нејчешће одлазе у Канаду.
Једна од малобројнијих националних заједница у Србији – русинска заједница, бележи други талас расељавања из Војводине. Због сигурнијег радног места, нејчешће одлазе у Канаду. Око 100 породица напустило је Србију деведесетих, исто толико у другом наврату који је почео 2000. године.
Припремила Маја Стојановић
Мирослав са супругом ускоро одлази за Канаду. Као аутомеханичар никада није радио у струци, а тамо га, каже, чека обезбеђен посао.
„Имам ко ће да ми помогне, имам два другара који су тамо пет година и постигли су много више него за 25 година овде“, објашњава Мирослав Колошњаи из Руског Крстура.
Он каже да тамо већ има много Русина и да се прави нови Руски Крстур ново место Русина.
И Моника ће из Куцуре, где тренутно ради као професор физичког, убрзо иде пут Канаде са супругом и двоје деце.
„Супруг је добио понуду за посао преко неких пријатеља и то је основа преко које можемо да одемо. Оно што поседујемо планирамо да распродамо, идемо на исељеничку визу и за сад немамо у плану да се вратимо“, каже Моника Тамаш из Куцуре.
Председник Националног савета Русина Славко Рац каже да људи одлазе како би решили егзистенцију и да је очигледно да је лакше променити средину него самог себе.
„Ми се трудимо и на сваки начин покушавамо да остваримо контакт са људима који су тамо.Тамо су неки људи и постали имућни, зашто неко од њих можда у другој генерацији не би дошао овде као инвеститор и уложио средства“, истиче Рац.
„У нашој парохији у Канади је и свештеник из Руског Крстура који је нашим људима помагао када је требало пронаћи запослење. Гарантовао би да сте добар радник, да имате квалитете и на себе преузимао одговорност“, каже Михајло Малацко из Катедралног храма Светог Николе, у Руском Крстуру.
Русини, као национална мањина у Војводини, имају услове за развој свог националног идентитета, у иностранство одлазе у потрази за послом.
Међутим, да би једна малобројна заједница опстала, наводе стручњаци, најбитније је образовање на матерњем језику, које Русини у Војводини имају преко 250 година. Данас више од половине русинске деце школу похађа на српском језику.
„Углавном иду образовани људи и сигурно је да је то јако неповољно за једну националну мањину, друго одлазе са децом. Већ у неким насељима где живе Русини има проблема да се држи настава на матерњем односно русинском језику“, истиче проф. др Јанко Рамач са Филозофског факултета у Новом Саду.
Русинска заједница у бившој Југославији некада је бројала 25.000 људи. Према попису становништва из 2002. године, у Србији их је било 16.000, а очекује се да према најновијем попису тај број буде још мањи.
(РТС)
