Pročitaj mi članak
СРБИЈА – Помало због ирге судбине а помало и због нашег пословичног немара према својим дичним сународницима, превиђали смо многе наше великане, а један од њих је др Милош Марић, млађи брат Милеве Марић Ајнштајн, цењени хистолог, универзитетски професор у Русији и један од зачетника клонирања ћелија још пре седам деценија.
Због великог доприноса науци, сећање на др Милоша Марића у Русији се и данас предано негује. Али, у домовини Србији и даље је непознат.
У Саратову, где Милош Марић почива, а где је 1930. године изабран за шефа катедре хистологије на Државном медицинском универзитету, којим је пре њега руководио чувени научник Б. А. Павлов, данас постоји спомен-соба посвећена нашем умном сународнику.
Руски научници, попут др Г. А. Каболова, тврде да Марићеви радови и експерименти у области амитозе имају историјски значај, те да је др Марић још пре седам деценија поставио темеље области медицине која се данас зове клонирање.
„Упоредо са његовим научним интересовањем у областима митозе и амитозе (индиректне и директне деобе ћелија), др Марић је радио припреме за проучавање нервног система, али је Велики отаџбински рат прекинуо те радове који су публиковани тек после рата и послужили као основа за три докторске дисертације“, записао је др Каблов у Саратову 1986. године.
На српском језику др Марић се помиње само у једној реченици Енциклопедије Новог Сада – као десет година млађи Милевин брат. Једини запис о њему оставио је Ђорђе Крстић, новосадски физичар који већ деценијама живи и ради у Словенији. Крстић је у својој књизи “Милева и Алберт Ајнштајн” мање поглавље посветио Милошу.
И то је засада све. Ниједан Марићев научни рад није преведен на српски језик, али на томе ради новосадско “Мало историјско друштво”, на челу са др Драгом Његованом. Друштво се бави афирмацијом свих значајних, а заборављених великана.
„Ни многољудније нације не дозвољавају себи луксуз да заборављају своје великане, па не би требало да то чинимо ни ми, мали али даровити народ. Копије научних радова др Марића требало би да поседују институције, попут Матице српске, а медицински факултети да га помињу и подсећају студенте да је постојао научник, наш сународник, који је, попут Тесле и Пупина, оставио велики научни траг у иностранству“, каже др Његован.
(Курир)
