Pročitaj mi članakSaobraćajni institut CIP po narudžbini Rio Tinta radi projekat izmeštanja dela pruge Valjevo - Loznica koja je prvobitno trebalo da prođe preko rudne žile jadarita, iako još nije doneta odluka o eksploataciji te rude, a o tome tek treba da se izjasne građani na referendumu, saznaje BIRN.
Драгинац – једно од лозничких села које се налази на рудном налазишту јадарита, руде која садржи литијум. О Драгинцу се причало и пре десетак дана када га је након обилних киша поплавио Јадар након чега су удружења која се противе отварању рудника још једном упозорила на могуће проблеме јер су том приликом биле поплављене и неке од истражних бушотина.
Драгинац је, према информацијама до којих је дошао БИРН, и место од ког компанија Рио Тинто настоји да скрене пругу Ваљево-Лозница са њене првобитне трасе, како не би прелазила преко рудне жиле јадарита, који та компанија намерава да експлоатише.
Да би остварило свој наум, предузеће Рио Тинто је од Саобраћајног института ЦИП наручило израду техничке документације за измену трасе на делу пруге Ваљево – Лозница, чија градња траје више од једног века.
Да због литијума Рио Тинто већ помера пруге по Србији, за БИРН је потврдио директор ЦИП-а Милутин Игњатовић који каже да израду техничке документације финансира Рио Сава Еxплоратион д.о.о. из Београда, српски огранак Рио Тинта, док ће Инфраструктура железнице финансирати изградњу саме пруге.
„Саобраћајни институт ЦИП д.о.о. за наручиоца – компанију Рио Сава Еxплоратион д.о.о. из Београда ради техничку документацију железничке пруге Ваљево – Лозница, деоница Драгинац – прикључење на постојећу пругу Шабац – Лозница”, каже Игњатовић за БИРН.
Он наводи да ЦИП ради на изради “Идејног решења, Идејног пројекта са Студијом оправданости, Пројекта за грађевинску дозволу и Студије о процени утицаја на животну средину за железничку пругу”.
Нешто слично је, када је реч о саобраћајницама, недавно за Тањугову телевизију К1 потврдио в.д. директора Путева Србије Зоран Дробњак. Он је рекао да је то јавно предузеће дало сагласност Рио Тинту да прибавља техничку документацију за градњу обилазнице око Лознице. Рекао је и да у томе нема ничег необичног.
Како је могуће да се инфраструктурни објекти граде и мењају по жељама једне приватне компаније у тренутку када је, бар званично, Србија још далеко од коначне одлуке о експлоатацији литијума у долини реке Јадар? Наиме, дозвола за експлоатацију још увек није издата, јер још није завршена ни студија о процени утицаја на животну средину, а према најавама које стижу из власти, очекује нас и реферндум по том питању.
Ко је Инфраструктури Железнице, ЦИП-у и Рио Тинту дао одобрење да ради пројекат за измештање дела пруге Ваљево – Лозница? Да ли је то одобрење дало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре? По ком основу је дозвољено Рио Тинту да наручи израду техничке документације? Да ли је у вези са тим Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре или нека друга надлежна институција државе Србије потписала уговор са Рио Тинтом, ако јесте када и шта је био основ за потписивање тог уговора? Шта су обавезе државе Србије по том уговору?
Сва та питања Из БИРН-а су поставили надлежнима у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, али до објављивања текста, одговоре нису добили.
Британско-аустралијска компанија Рио Тинто присутна је у Србији од 2004, када је откривена руда која у себи садржи литијум.
Рио Тинто је 2011. године потписао Меморандум о разумевању са општином Лозница, док је 2017. потписао сличан документ са Владом Србије. Након тога је формирана и радна група за имплементацију пројекта „Јадар“.
Због изостанка транспаретности преговора између Владе и Рио Тинта, могућег погубног утицаја на животну средину, али и због лоше репутације ове компаније због кршења људских права, еколошких катастрофа и корупције у земљама широм света у којима је радила, у Србији постоји снажан отпор изградњи рудника литијума.
Овај пројекат покренуо је у Србији масовни „зелени“ отпор у ком учествују бројна еколошка удружења, али и политичари, академици, стручњаци… Овај пројекат извео је људе на улице и то не само локално становништво, а потписују се и петиције против реализације пројекта.
Суочен са великим отпором и огорчењем грађана, председник Александар Вучић је лансирао идеју о референдумском изјашњавању, видећи га, вероватно, као решење проблема које Влада и Рио Тинто имају у покушајима да овај пројекат реализују. Да све наде полажу у референдум, говори и Предлог закона о референдуму који је Влада Србије усвојила пре шест дана, а којим се предвиђа укидање цензуса за излазак потребног броја гласача као услова за успех референдума.
Да ли и пројекат који ЦИП ради за потребе Рио Тинта у намери да пругу Ваљево – Лозница склони са рудног налазишта, указује да је долазак ове компаније известан и да је цела ствар завршена, иако до коначне одлуке има још много тога да се уради?
Само још један притисак на јавност
Марија Алимпић из организације Заштитимо Јадар и Рађевину сматра да ствар није завршена и да је ово вид притиска на грађане међу којима се покушава ширити дефетизам.
„Не, не мислимо да је то тачка на `и`. То је само још један у низу притисака на јавност и притисак на мештане у Јадру и Рађевини и начин на који уопште рударске компаније функционишу. Они тако кроз медије и јавност покушавају да шире дефетизам, односно да пошаљу поруку људима како је, ето, све готово. Апсолутно не значи да је све готово, они су далеко”, каже Алимпићева за БИРН.
Она каже да, по њиховим сазнањима, Рио Тинто још нема завршен пројекат у потпуности и да имају доста проблема са депонијама, јаловиштима, са чињеницом да је долина Јадра плавно подручје.
“Све је ово једна игра где они газе ђоном, а може им се јер у свему томе имају подршку ове издајничке власти која је окупирала институције Републике Србије“, каже Алимпићева.
Она додаје да циљ њене организације није да се само отера једна компанија, већ да се заустави цео пројекат „Јадар“, који је штетан како у еколошком, тако и у финансијском смислу.
„Ми верујемо да ће инфраструктура да се уради на терет државе, односно на терет грађана… Проблем је у томе што да би се урадила цела инфраструктура за све то, држава ће да се задужи кредитима, вероватно код Светске банке, који ћемо враћати сви ми да бисмо израдили комплетну инфраструктуру за једну страну приватну компанију на максималну штету свих грађана Србије и саме земље, саме природе“.
У вези са информацијом која је достављена БИРН-у да ће техничку документацију за измештање пруге финансирати Рио Тинто, а изградњу саме пруге Инфраструктура железнице, Алимпићева констатује да држава финансира оно што заправо највише кошта.
„Они одраде све то што треба када су у питању документа, а сама инфраструктура, оно што заправо највише кошта, то иде на терет грађана. И лепо ћемо се задужити и ми ћемо то исплаћивати, а овамо ће се, уколико би се рудник заиста отворио, бити велика штета и то је један зачарани круг без краја“, закључује Марија Алимпић.
Пруга Ваљево – Лозница
Раздаљина између Ваљева и Лознице, које би требало да споји пруга, дугачка је око 68 километара. Настојања да се та пруга изгради, дуга су више од једног века, а више таквих покушаја прекидали су ратови.
Последњи пут радови су започети уочи бомбардовања СР Југославије 1999. године, када су обављени радови на најтежој деоници пруге – од Ваљева до Осечине, на којој се налази 20 тунела. Након бомбардовања радови нису настављени.
Ова пруга која иде долином Јадра има више станица, а једна од њих је у месту Драгинац, одакле ће сада, због јадарита, ићи другом трасом до места на ком се прикључује постојећој прузи Рума – Шабац – Лозница – Зворник (државна граница са БиХ).
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 15, 2021
