Pročitaj mi članak

Red pred Jovankinim grobom

0

jovanka-sahrana

Гроб Јованке Броз првог дана после сахране обишло је неколико хиљада људи. Већина је само прошла поред мермерне плоче са њеним именом, неко је положио цвет или се поклонио над спомеником. На белој плочи стајало је педесетак цветова, углавном црвених ружа. Скоро сви који су у недељу ушли у Кућу цвећа фото-апаратима или телефонима сликали су место где је сахрањена прва дама велике Југославије.

Највећа гужва била је ујутру у десет часова када су отворена врата Куће цвећа. Чекало се у реду да се приђе гробници, али већ од подне није било застоја за све који су желели да одају пошту.

Група младих Загораца изашла је из комбија кумровачких таблица. Кажу, дошли су на Јованкину сахрану, али у суботу нису успели да приђу гробу. Зато су у недељу поново дошли да јој одају пошту.

– Она је симбол антифашистичке борбе, била је Титова супруга и рођена је у Хрватској. То је довољан разлог да дођемо у Београд на њену сахрану – прича Иван Хабулин (29), један од шесторице Загораца, који није био ни рођен када је Јованка била прва дама.

– Она је део и хрватске историје, оног дела који се успротивио фашизму и на који смо бар ми поносни.

Плочником крај Јованкиног гроба, држећи кћерку за руку, прошла је Зора Француз (59), из Градишке из Републике Српске. 

У АПАТИНУ ТРАЖЕ УЛИЦУ

Група грађана из Апатина, која је организовано присуствовала сахрани Јованке Броз, најавила је инцијативу да се једној улици у том граду додели њено име. С обзиром на то да је Апатин град са највише Личана, који су се населили колонизацијом после Другог светског рата, група грађана уз подршку Удружења Личана и општинског одбора СУБНОР сматра да би требало да Јованка има једну улицу у њиховом граду.

– Жао ми је што је Јованка доживела шиканирање и живела испод части. Да је била јака особа говори и то колико је дуго трпела нељудске услове живота и ћутала – каже Зора са сузама у очима.

– Треба се поклонити тако достојанственој жени. Млада је отишла у партизане и то говори колико је била спремна да се отргне од тадашњих обичаја, јер у то доба за жену су биле само преслица и вуна, а не да ратује.

Група Словенаца туристички је дошла у обилазак Београда и баш се погодило да је тог викенда сахрањена Јованка Броз. Обишли су Музеј Југославије, па и гробове Јосипа и Јованке. Терезија Шкрљ из Љубљане каже да је сада први пут у Београду од 1962. године.

– Тада сам као средњошколка наступала на слету предаје штафете Титу, који се одржавао на стадиону ЈНА – прича Терезија. – Сада сам, после толико година, поново дошла у Београд. Одрастала сам, образовала се и живела у Титовој Југославији и мислим да је пристојно одати пошту и његовој преминулој супрузи.

И неколико Кинеза посетило је у недељу Јованкин гроб. Кажу да су туристи из Пекинга.

– Тито и Јованка су симболи једне ере. Били су хероји и борци против нацизма и пошто смо се сада затекли у Београду нисмо желели да пропустимо прилику да одамо пошту преминулој партизанки – прича нам Ли Ксју (28).

– Кинези сматрају да је Кућа цвећа највећи споменик овде и нико од нас који дођемо у Београд не пропусти да је обиђе.

jovanka-sahrana-1БИЗНИС И НА САХРАНИ

Сахрану Јованке Броз искористило је и неколико самозваних предузетника, који су видели могућност да нешто и зараде. Продавали су беџеве, упаљаче и мајице са Титовим и Јованкиним портретима. Беџеви су коштали педесет динара, упаљачи сто (или евро за странце), а мајице су продаване за 600 динара. Један од њих каже да је у суботу, на дан сахране, добро зарадио.

У ПОНЕДЕЉАК ЗАТВОРЕНА КУЋА ЦВЕЋА

Музеј историје Југославије понедељком не ради, па зато у понедељак неће бити посета Кући цвећа. Од уторка до недеље 3. новембра неће се наплаћивати улаз посетиоцима који желе да посете само Кућу цвећа и одају пошту Јованки Броз.

За обилазак целог комплекса Музеја наплаћиваће се улазница по цени од 200 динара.

Радно време Музеја историје Југославије је од 10 до 18 часова.

(Вечерње новости)