Pročitaj mi članak
Први пут за 20 година постојања Хашког трибунала, српски оптуженици прославили су у Шевенингену Бадњи дан и Божић по старим, народним обичајима. То је подразумевало не само ломљење чеснице, већ и уношење бадњака, долазак положајника, спремање печенице и пригодну песму уз гитару, већ и посебне ритуале које су стражари гледали у чуду.
Због одлуке затворске управе да протојереј-ставрофор и старешина Ротердамске парохије Западно-европске епархије СПЦ, Војо Билбија не може да посети православне притворенике на најрадоснији дан, славље се уместо јуче, одиграло у понедељак, за Бадњи дан.
„Тамо далеко“
Захваљујући свештенику Билбији, прослава Божића је завршена уз звуке гитаре, а почело се са старом српском песмом „Тамо далеко“. Јуче су Срби, свако на свом спрату, организовали пригодне свечане ручкове, укључујући и печење на које су били позвани не само оптуженици других вера, већ и стражари.
– Први пут од када Срби у Хашком трибуналу имају могућност да прослављају највеће црквене празнике, ове године је Божић највише подсећао на онај како се слави у већини домова. Додуше, прослава Бадњег дана није била заједничка, већ су Срби били подељени у две групе, али захваљујући њиховом и ентузијазму свештеника Билбије, испоштована је српска традиција – открива извор „Вести“.
У првој групи у којој су се, између осталих, налазили Војислав Шешељ, Никола Шаиновић, Винко Пандуревић, Владимир Лазаревић, Радислав Крстић… генерал Лазаревић је одабран да буде положајник. Он је, уз сагласност стражара, накратко напустио салу за посете и три пута закуцао на врата.
Дарови из манастира Каона
И бадњаци, али и све друго што иде уз њих, у Хаг су допремљени из манастира Каона, захваљујући тамошњем свештенику Љубинку, који је све послао аутобусом са напоменом да је то „Благослов из Србије“.
– Сваки Србин је узео по парче бадњака и јабуку које је после свечаности однео у своју ћелију – открива извор „Вести“ и додаје да је после уношења бадњака уследила молитва и причест коју су примили сви српски оптуженици.
„Помаже Бог, домаћине“, заорио је војнички. Када је ушао, посут је житом и одговорено му је: „Бог ти добро дао и среће имао.“ Истоветна процедура се одигравала и у другој групи српских затвореника у којој су се нашли Радован Караџић, Ратко Младић, Здравко Толимир, Стојан Жупљанин, Мићо Станишић и Радивоје Милетић.
Улогу положајника је добио Жупљанин. И он и генерал Лазаревић су уместо дарова добили могућност да први одаберу делове бадњака, сламе, крстове од храстовине, помало жита, кукуруза, ораха и дрена као симбола здравља, али и по једну јабуку из срца Шумадије – Гуче.
Срби су свог свештеника, али и затворске чуваре понудили посном трпезом коју су сами спремили: од рибе, пребранца до паприка. На крају је традиционално ломљена и чесница.
Отац Војо Билбија је донео две, али прва група је чин ломљења чеснице оставила за сам дан Божића, па се још не зна ко је извукао „пару“, односно златник Светог Симеона. У другој групи „пару“ је пронашао генерал Ратко Младић, који се веома обрадовао и поносно је примао честитке.
(Вести онлајн)
