Pročitaj mi članakSrbija poslala dokumentaciju, francusko pravosuđe treba da odluči hoće li izručiti bivšeg lidera OVK. Saslušan u sudu u Kolmaru. Da li će pravo biti jače od politike? Tražen zbog teških zločina 1998. i 1999.
Фото: Бујар Трстена
ОДЛУКУ о изручењу Рамуша Харадинаја Србији донеће следећег четвртка истражно одељење Апелационог суда у граду Колмару на истоку Француске. Некадашњи лидер ОВК, који је у среду у Француској ухапшен на аеродрому по потерници Србије, данас по подне саслушан је у овом суду.
Харадинај је данас, уз полицијску пратњу, спроведен из просторија пограничне полиције у Суд у Колмару где му је прочитана оптужница на основу које га наше власти траже.
Министарство правде Србије данас по подне послало је француском суду документацију у вези са Харадинајом. У међувремену, премијер Александар Вучић потврдио је да ће Србија тражити изручење вође ОВК:
– Тужилаштво има бројне доказе против Харадинаја. Волео бих да се покаже да је у Француској право изнад политике. За мене би било нелогично да Француска као правна држава не поступи у складу са правом.
На питање да ли је на Србију вршен притисак како би одустала од оптужница против појединих политичара са Косова, Вучић је казао да је „одавно одвикао“ европске званичнике од таквог приступа.
ХАПШЕНИ ПА ПУШТАНИ
Пре годину и по Харадинај је, такође по потерници Србије, био ухапшен у Словенији. У притвору је тада остао тек неколико сати, а два дана касније одлучено је да неће бити изручен и враћен му је пасош. Слична ситуације се понављала више пута у последњих петнаестак година. Хашим Тачи је 2003. ухапшен па убрзо пуштен у Будимпешти. Агим Чеку је привођен на бугарско-македонској граници 2009. У Лондону је по српској потерници 2010. ухапшен Ејуп Ганић, који такође није изручен Србији. Исто се догодило и када је средином 2015. у Швајцарској приведен Насер Орић, али је потом изручен БиХ уместо нашој земљи.
Србија тражи Харадинаја због убистава и тешких злочина на КиМ 1998. и 1999. Српско правосуђе је против њега подигло 108 кривичних пријава. На терет му се ставља да је одговоран за смрт 500 цивила у Пећи, Ђаковици, Дечанима и Истоку у време док је заповедао ОВК у оперативној зони „Дукађини“. Сумњичи се и за учешће у трговини људским органима.
Међу масовним убиствима која су починиле јединице Рамуша Харадинаја је и злочин у Глођанима, где је у лето 1998. на пољопривредном имању пронађено више од 20 масакрираних лешева. Лешеви Срба, Рома и „нелојалних“ Албанаца побијених у Глођану и околним селима пронађени су касније и у Радоњићком језеру. Вођа ОВК одговоран је и за злочине почињене у логору Клечка, где су киднаповани Срби у највећим мукама живи спаљивани у кречани.
Статус првоокривљеног има и у истрази за злочин у хотелу „Паштрик“ у Ђаковици. Према подацима из истраге он је 12. јуна 1999. године у собу хотела увео тада малолетну Г. Т. која је тог дана требало да се уда, а затим је сурово претукао и силовао. Харадинају се за ратне злочине судило пред Хашким трибуналом, који га је 2012. ослободио по свим тачкама оптужнице.
– Све ми ово личи на неку комедију, али нажалост наше жртве и даље вапе за правдом – тим речима Милорад Трифуновић, председник Удружења киднапованих и убијених Срба са КиМ коментарише хапшење Харадинаја у Француској. Уверен је да ће га француски суд ослободити, али понавља да су породице жртава све доказе против Харадинаја проследиле Специјалном тужилаштву у Београду.
СПРЕМАЈУ ОДМАЗДУ?
На КиМ се данас пронео глас да људи лојални Рамушу Харадинају спремају нападе у знак одмазде због његовог хапшења. Према тим информацијама главна мета би требало да буду српски повратници.
