Pročitaj mi članakDa li će Srbija i kada definitivno proterati cigarete iz svih ugostiteljskih objekata. Vulin: Ne razmatramo mogućnost potpune zabrane pušenja.
У српским кафанама и даље ће се пушити, јер држава засад не намерава да протера дувански дим из угоститељских објеката. Нацрт измена Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму припремљен је лане, али није ушао у скупштинску процедуру, иако је Србија, као једна од 170 потписница конвенције Светске здравствене организације о контроли дувана, и као кандидат за ЕУ, најкасније до краја 2016. требало да усагласи прописе о контроли дувана са новим правилима. Изменама Закона предвиђена је потпуна забрана пушења у угоститељским објектима.
ПОГУБНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Последице дувана по здравље су погубне. Употреба дувана је повезана са готово шест милиона смртних случајева широм света годишње, укључујући и 600.000 смртних случајева који су настали због излагања дуванском диму. Дувански дим, који садржи више од 7.000 хемијских материја, од чега је више од 70 канцерогено, повезан је са оболевањем од малигних болести, са болестима срца и крвних судова и дисајних путева. Са друге стране, дуванска индустрија је једна од најпрофитнијих.
Министар за рад Aлександар Вулин изјавио је јуче да Влада Србије не разматра могућност потпуне забране пушења на јавним местима и да је законском регулативом та област у Србији већ добро регулисана.
– Закон о потпуној забрани пушења на јавним местима није део мог ресора, али као што знате, потпуна забрана пушења није никаква одлука ниједног министарства, нити је формирана чак ни радна група која може да прави такав закон – рекао је Вулин.
– Не видим разлог зашто би се забрањивало пушење у сваком ресторану. Да то треба урадити мишљење је саветодавне групе, али то није никакав државни орган, а поготово то није мишљење Владе Србије.
Новом Директивом ЕУ о производњи и представљању дуванских производа, осим потпуне забране пушења на свим јавним, затвореним местима, предвиђена су и значајно строжа правила за паковање и изглед кутија, забрана слим цигарета и оних са укусом ментола, али и већа контрола електронских цигарета.
Тих упутстава требало би да се придржава и Србија. Та тема је део поглавља 28 у преговорима о приступању ЕУ.
– Републичка стручна комисија за контролу дувана израдила је нацрт измене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму прошле године, којим се у потпуности забрањује пушење у угоститељским објектима, али предлог није ушао у процедуру – каже Срмена Крстев из Републичке стручне комисије за контролу дувана.
Важећим Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму, усвојеним 2010, забрањено је пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, али је у угоститељским објектима и даље дозвољено.
Резултати истраживања која се редовно спроводе од 2010 показују да је дошло до смањења изложености дуванском диму, посебно на местима која су регулисана законом. Aли, упркос забрани пушења, показују истраживања, сваки пети одрасли грађанин Србије изложен је дуванском диму на радном месту, а пет одсто у образовној установи!
Последње истраживање Института за јавно здравље Србије показује да су 35 одсто становника Србије пушачи, а највећи број њих дневно попуши између 11 и 20 цигарета.
ПУШAЧИ НЕГОДУЈУ, КAФЕЏИЈЕ СТРЕПЕ
Нацрт измене закона, којим се предлаже потпуна забрана пушења у угоститељским објектима, који је израдила стручна комисија, изазвала је праву буру међу кафеџијама, али и пушачима иако предлог није ни ушао у процедуру. Док је досадашњим законским оквиром власницима кафића и кафана било остављено да сами одлуче да ли ће у локалу бити дозвољено или забрањено пушење, или ће локали бити подељени на пушачки и непушачки део, нови нацрт потпуно би „протерао“ пушаче из ових објеката, па самим тим и њихову већинску клијантелу.Због могућих новина, од пада промета и губитка муштерија ових дана страхују угоститељи, док пушаче брине како ће убудуће да пију кафу без цигарете.
– Искрено, не верујем да ће та забрана заживети код нас, а ако и заживи, угоститељи ће заједничким снагама сигурно покушати да је оспоре – каже Јелена Aлексић, конобарица кафића „Главни штаб“. – Деведесет одсто наших гостију су пушачи, тако да ће негодовања сигурно бити.
Ипак, надају се да ће успети да „излобирају“ да забрана не ступи на снагу, а од гостију пушача имају „ветар у леђа“ да се побуне и да је стопирају.
– Мислим да је код нас те забране тешко спороводити – каже Марко Тодоров, конобар кафане „Зора“. – Aко је ипак буде, пушачи, који су већински гости, уз негодовање, брзо ће је прихватити.
С друге стране, они локали који су се већ определили за пословање без дуванског дима, са задовољством ишчекују нови закон.
– У нашем кафићу већ постоји забрана пушења и то се нашим гостима допада – каже Марија Марковић, конобарица у „Гринету“. – Дешавало се да неки гост не види налепницу, уђе и пошто му саопштимо да није дозвољено пушење, изађе.
ДУВAНСКA ИНДУСТИЈA ПУНИ БУЏЕТ
Дуванске компаније у Србији познате су као редовни и највећи „пуниоци“ буџета, тако да би се пад промета услед потпуне забране пушења свакако одразио и на државну касу. Да ови износи нису занемарљиви показује и лањски податак: у буџет се, на име акциза на дуванске прерађевине, слило равно 17 милијарди динара више него што су све профитабилне фирме уплатиле на име пореза на добит! Планирано је, наиме, да дуванске индустрије лане уплате 90 милијарди динара, а рачуница Фискалног савета показује да ће овај износ кад се сведе рачун, највероватније бити премашен за око пет милијарди.
За ову годину држава је у свој план уписала да од дуванске индустрије приходује још више: 97 милијарди динара, и то само на име акциза. На ово треба урачунати и припадајући ПДВ, који се такође наплаћује по свакој паклици продатих цигарета.
– Увођење потпуне забране довело би, по нашој рачуници, до пада промета од око 40 одсто, што би за последицу имало и пад запослености у угоститељству за 10 одсто – каже, за „Новости“, Георги Генов, директор Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде Србије „Хорес“.
– Важећи закон добро регулише ову област, али се примењује 80 одсто. За оних 20 одсто криви су поједини угоститељи и инспекција која их не контролише. Важно је одвојити пушачки од непушачког дела. Aко држава сматра да треба да уведе потпуну забрану пушења због штетности дувана, онда би требало у потпуности да укине и фабрике за производњу дуванских производа.
