Pročitaj mi članakNe samo što je proživeo, kako kaže, pakao u deset dana koliko je lečen u niškom Kliničkom centru, V. B. (50) iz okoline Žitorađe, morao je da dokazuje da je živ, jer su mu u otpusnoj listi koju je dobio kada je napustio bolnicu napisali da je mrtav! Uz sve to, V. B. koji je primljen zbog problema sa bubrezima, lečen je na Klinici za anesteziologiju i intenzivnu terapiju, kao pacijent koji ima koronu! Na sreću, sve se za njega na kraju dobro završilo, čak je uspeo i da se ne zarazi koronom.
– У једном моменту правио сам план како да побегнем из болнице, боље је било да одлежим затвор, него да умрем, а када су ме уз све интервенције на крају пустили, случајно сам погледао отпусну листу и видео да пише еxитус леталис , односно да сам преминуо. Питао сам доктора, а он ми је одговорио да пустим то, јер су ме пустили и да идем. После два дана звали су ме из правне службе нишког Клиничког центра да вратим ту отпусну листу и да ми дају другу. И све дијагнозе које су написали нису биле тачне, јер сам ја имао проблем са бубрезима, престао сам да мокрим, а они су ми написали да имам корону – прича В.Б. који како каже памти сваки детаљ тих, за њега паклених десет дана.
Све је кренуло у оном првом таласу епидемије Ковида-19. В. Б. који је запослен у прокупачкој болници, 7. априла добио је тегобе, јер није могао да мокри. У једном кратком периоду имао је температуру од 37, 2 и после тога више не, али су му резултати урее и креатинина били лоши. Примљен је у прокупачку болницу, урађене су му све анализе за Ковид-19 и све је било добро, односно плућа су му била чиста и више није имао температуру. Ипак, већ 9. априла пребацили су га за Ниш, где је после дужег двоумљења примљен на Клиници за анестезиологију и интензивну терапију у Нишу. Од тада почиње његов пакао.
– Упорно сам причао да не мокрим, али да сам сигуран да немам корону. У прокупачкој болници урадили су ми тест. Све време сам имао ненормалне болове и само су ми давали инфузију. Нико ми није веровао и све што сам добијао као одговор било је да лежим и да не знам ја да ли имам корону или немам. Онда је стигао негативан резултат на ковид 19 и да није било неке докторке, чије име још увек не знам, али ћу сазнати, јер морам да јој се захвалим, не знам како бих завршио. Она је једина хтела да ме саслуша. Пошто ми је супруга такође здравствени радник, узела је резултат теста из прокупачке болнице и донела га. Тада су ме на интервенцију те докторке изоловали од осталих ковид пацијената – присећа се наш саговорник.
Онда је кренуо да зове све редом, да интервенишу да га отпусте или пребаце. Успут су му коначно укључили дијализу и тек тада му је било боље.
– У болницу сам дошао са 63 килограма, а после десет дана изашао са 50 килограма. Да вам не причам шта сам све видео тих дана. Убеђивао сам се са њима да у прокупачкој болници има дијализе, нико ми ни то није веровао.Онда сам преко ћерке и и лекара из прокупачке болнице дошао до директора ове клинике и тек 18. априла ми је речено да могу кући. Ипак, пустили су ме тек сутрадан. У међувремену, морам да признам, правио сам план како да побегнем, јер сам мислио да ћу тамо умрети – признаје В.Б. који нам је и до детаља описао план бекства који је смислио.
Сада је добро. У међувремену му је четири пута понављан тест за Ковид-19 и увек је резултат био негативан.Радио је и антитела и нема их, што значи да није имао коронавирус. После отпуштања морао је у изолацију, а сада се вратио свом послу.
– Када сам дошао у Прокупље, само сам рекао да више никада нема шансе да ме одвезу за Ниш. Највећи проблем је што су у том периоду сви лекари били у самоизолацији, а радили су специјализанти. Па видите шта су ми све написали у отпусној листи. Примили ме 9. априла, а написали да сам преминуо 5. априла у 20 сати! Када сам том доктору рекао шта пише, он је одговорио: “Пусти сад то, видиш да смо те пустили!“. Никада више ни за живу главу не идем у Ниш – категоричан је наш саговорник, који на срећу иако је провео десет дана са најтежим ковид пацијентима у соби, није добио овај смртоносни вирус!
