Pročitaj mi članak
Једини легитимни наследник краљевског трона у Бурми, принц Сцхwебомин, већ две недеље налази се у Београду. У српску престоницу, према Телеграфовим сазнањима, стигао је на позив едукативног центра “Тотал Еду” како би покренуо математички клуб за надарене српске школарце, и то ученике осмих разреда.
Принц од Бурме који већ више од пет деценија живи у Лондону, где је на најпрестижнијим универзитетима стекао три мастер дипломе, годинама ради као један од најеминентнијих професора на Ист Лондон колеџу. Клуб који је покренуо у Србији зваће се “Математички клуб Њ. К. В.”, а неколицини најталентованијих ђака већ је одржао предавања.
У ексклузивном интервјуу за Телеграф, бурмански принц прича о утисцима које ће понети из Београда, разлици у менталитету између Срба и Енглеза, али и тешкој историји своје породице.
– Прва асоцијација на Србију су ми ћевапчићи – почиње уз осмех причу бурмански принц, додајући да их је први пут пробао када се као младић забављао с једном Сплићанком:
– Ни овога пута нисам заобишао ћевапчиће! Заиста имате сјајне ресторане. Свиђа ми се овдашња архитектура, али морам да приметим да су вам зграде прилично оронуле.
Како вам се допадају Срби? Подсећају ли вас у нечему на Бурманце?
– Можда сте нам слични у испољавању емоција. У сваком случају сте у томе далеко сличнији Бурманцима него уздржаним Енглезима. Код српских школараца сам приметио те отворене емоције. Веома су интелигентна и надарена деца, међутим, мишљења сам да би, можда, мало више требало да уче о аристократским манирима.
Припремајући се за овај интервју, наишла сам на податке како само тврдите да сте принц од Бурме, као и да нигде нема вашег имена у генеалогији династије Конбаунг?
– Такве податке можете наћи чак и на Википедији, а пласирали су их противници буррманске монархије. Никоме не морам да доказујем да сам једини легитимни наследник Конбаунг династије. Моје име се налази у генеалогији у валидним документима, који се сваког тренутка могу узети на увид.
Према неким изворима, тренутни легитимни претендент на престо у Бурми је принц Таw Пхаyа.
– То је тотална глупост! Он је заправо унук краља који је био копиле, тако да је његово полагање права на принчевску титулу у потпуности незаконито. То је типична републиканска завера.
Срећа у несрећи је да сте пре него што су комунисти преузели власт у Бурми отишли из земље на школовање у Велику Британију. Избегли сте несрећну судбину своје породице?
– Све је почело 1948. када је Бурма добила независност. Услов Британаца био је да се власт, десет година након стицања независности, преда војци, и тако је и било. Након 18-месечне владавине војске, као премијер постављен је У Ну, чија је странка добила изборе. У лето 1961. као тринаестогодишњи дечак одлазим на школовање у Велику Британију.
Тада сам мислио да је то природан след ствари, међутим, испоставило се да ништа није било случајно. На школовање у Британију послао ме је деда, јер је знао да ће на власт доћи социјалисти и да ће мој живот, као најстаријег од петорице синова, бити угрожен. Заиста, свега седам месеци након што сам напустио земљу, избила је револуција у којој су власт преузели социјалисти.
Тада сте изгубили сваки контакт с породицом?
– Чим су власт у Бурми преузели социјалисти, затворене су границе. Никоме од мојих најближих није било дозвољено да изађе из земље. У сопственој земљи живели су као у затвору. Тако сам остао потпуно сам у Британији, без икакве могућности да се на било који начин чујем или видим са својом породицом.
Чак ни мој брат од стрица, који је нешто касније послат на школовање у Москву, није смео да ступи у контакт са мном. Писма која сам писао мојима никада нису стигла до њих. Комунисти су их пресретали и бацали… Тако сам одрастао као британски дечак из више класе. Ништа ми није недостајало у Британији, али сваки контакт с породицом и мојом земљом, па чак и са амбасадом Бурме, био ми је забрањен!
Тврдите да су ваши родитељи највероватније отровани?
– Основано тврдим да мојим родитељима није пружена адекватна медицинска нега и да су због тога преминули раније. После очеве смрти, мојој породици су дефинитивно одузети сви поседи и рудници рубина, који су били у нашем власништву. Често сам као дечак обилазио те руднике са својим рођацима. Фотографисали смо се тамо, а на бројним сликама могу да се виде наруквице од рубина, сафира и дијаманата које смо као деца носили.
Да ли сте у контакту с члановима осталих светских краљевских породица?
– Наравно. Неколико пута сам се срео са принцом Чарлсом, али приватно. Упознао сам и принцезу Катарину Карађорђевић.
Шта ћете рећи својим пријатељима – зашто би требало да дођу у Србију?
– Зато што има дивну природу, предивне реке, сјајне зубаре и… Зато што је све јефтино! (смех)
Шта сте научили да кажете на српском?
– За сада само: “хвала”, “може” и “довиђења”.
(Катарина Вуковић)
(Телеграф.рс)
