Прочитај ми чланакПре 3 године сам прочитао документ под називом: „Spars Pandemic 2025–2028.” Футуристички је то сценарио за све оно што би нам се требало дешавати у поменутом периоду и како ће на то реаговати државе и моћници. Иза овог сценарија стоји амерички универзитет „Џонс Хопкинс.”
Овде се између осталог говори како ће медијски ауторитети током нових пандемйја за разлику од тад још трајућег тзв. ковйда, људима причу морати паковати на другачији начин. Тј. различите вести ће се пласирати за различите државе како би свака будућа пандемйја била прихваћена лакше. У том документу говори се и о „Blackout-u” што је назив за привремени или потпуни нестанак струје. Говори се о томе како ће у будућности велики нестанак струје ресетовати свет и однети новац са рачуна грађанима за шта ће бити оптужен хакерски напад.
Недавни нестанак струје који је захватио чак 4 државе региона, оправдан је наглим повећањем потрошње електричне енергије услед високих температура. Никад није дошло до сличног нестанка струје, ни онда када су врућине биле доста пакленије. Овакве случајности не постоје и све се то дешава с разлогом, а пролази без неке велике медијске халабуке. Нестанци струје као нова агенда, па Клаус Шваб их је најавио још 2021. године.
Први пут је „блекаут“ извршен у Либану 2021. године, ова мала држава на Блиском истоку је на 3 дана остала без струје због „недостатка дизела.” Било је језиво гледати како Бејрут, град са преко милион становника, тумара у мраку, све док министарство енергетике није саопштило да им је Централна банка одобрила кредит од 86 милиона долара за куповину горива и струја им је тек тад пуштена.
Затим се „блекаут“ одиграо и у Кини наредне 2022. године а сада је струјни колапс „премијерно“ изведен и на Балкану. Ту се у петак догодио први велики „блекаут.”
Али о овом сценарију задњих неколико година увелико су писали само појединци, а за њега се већ увелико припремају државни званичници. У Аустрији се не поставља питање да ли ће до овога доћи, већ кад. У Бечу се данас може налетити на билборде на којима се налази званични сајт, који вам може помоћи са инструкцијама у случају нестанка струје.
Вероватноћа да ће у Аустрији у наредне две године доћи до „блекаута“, односно краха електричне мреже, према процени аустријске војске је 100%. „Блекаут“ би погодио готово целокупно снабдевање у земљи, а то значи да заправо ништа не би функционисало.
Пола француских електрана је погашено од кад је Европа смањила увозити гас из Русије, највећи реактори у Финској не раде као и у Белгији. Југ Африке тренутно се сусреће са највећом несташицом енергије у историји јер не функционише главна хидроцентрала у Зимбабвеу. Немачки министар економије, Роберт Хабек, наредио је гашење 6 електрана које производе електричну енергију помоћу угља. Власти савезне покрајине Северна Рајна-Вестфалија покренуле су још прошле године кампању која би требало да припреми становнике за тотални нестанак струје. Инструктори програма названог „Дан заштите од катастрофа“ подучавају појединце како да се снађу у случају да дуже времена остану без електричне енергије. Пре свега, како да загреју кућу уз помоћ свећа и кувају без струје.
И Шпанија припрема становништво за нестанак струје. На ТВ-у се емитују савети становништву да се опскрби свећама, батеријским лампама, конзервама хране.
Потпуни колапс система на +40⁰ уследио је у петак и код нас а за само 3 сата без струје уследио је хаос. Не треба ни сањати шта би се десило да струја нестане на дужи временски период. Гужве на раскрсницама због угашених семафора настале су одмах и саобраћај је парализован, поготово на приморју. Генератори у здравственим установама брзо би се „исцедили” и у питање довели животе пацијената. Канализација би моментално изазвала велики ризик од заразних болести. Без струје би престале радити и пумпе које снабдевају градове водом, једино Бањалука са овим тренутно не би имала проблема…
У случају „блекаута“ трговина намирницама као критична инфраструктура имала би кључну улогу. Продавнице и супермаркети би због кварења хране били затворени. Производња у фабрикама би стала, као и банкарски системи и електронска плаћања. Школе и универзитети били би затворени а уследила би тотална несташица горива. Али и телефона и интернета, без којег би се човечанство тешко навикло. А, никад више човек није за тако кратко време постао завистан од једне вештачке творевине, као што је то интернет.
Константно бомбардовање причом о нестанцима струје која ће захватити свет, а то и јесте нешто што нас очекује у будућности, је удар на дух човека који треба да се убије у потпуности. Да би се човек осећао задовољним када му дође струја и интернет, када има мрвицу хлеба. У случају „блекаута“ због квара на мрежама знатно би био смањен и радио сервис. Грађани би на радију на батерије могли слушати само препоруке највећих светских радио станица чији програм би био емитован из тајних центара за хитне случајеве. По систему „ми вам направимо проблем, па вам понудимо решење“, већ се имају спремни одговори за стабилнију и „зеленију“ производњу струје. Јер непослушни народ кога ионако има превише, усуђује се да на великим врућинама троши још више струје.
То се мора променити како тако а успут лагано се убијати људска емпатија. Лакше је контролисати људе кад су депресивни и уплашени. Страх је одувек био најјаче оружје за контролу човека…
