Прочитај ми чланакЗнате сви за ону смехотресну видео-атракцију с радничког протеста у Нишу пре много година.
Капитал великог имена
Ти радници Ниша нису имали ни печат ни права, али је једна генерација њих на врхунцу индустријализације града доживела срећу да на Чаиру гледа и Реал с Нишаве и фудбалског драгуља који је кроз Раднички стасавао у највишу класу.
Драган Стојковић, њихов земљак, Пикси из Паси пољане, израстао је у једну од најбољих „десетки“ свог доба, када је тај број на дресу био својеврсно знамење и припадао је само играчима посебног кова, покретачким моторима и ауторитетима и у клубу и у репрезентзацији, који с лоптом могу све.
Пикси је свакако међу најистакнутијим фудбалерима које смо икада имали. С репутацијом легенде, без запаженијих тренерских домета, постављен је пре три године за селектора Србије.
Његово намештење било је најцелисходније решење после раздобља у којем државном тиму нису цветале руже на Светском првенству у Русији 2018. и на путу ка прошлом Европском првенству.
Стојковић је унео капитал свог имена, а с тим једрима је кренула оплодња резултатског капитала националне селекције.
Заиста је дунуо неки нови ветар.
Свим играчима је пријао долазак у репрезентацију и сви су имали мотив да се докажу прослављеном асу. Били су полетни у игри на гол више и видљиво су се залагали за постизање циља – одлазак на Светско првенство у Катару.
Зенит њиховог прегнућа и Пиксијевог утицаја била је она значајна победа против Португалије у Лисабону, величанствено крунисана поготком Александра Митровића на издисају меча, којом је извађена карта за први мундијал у арапском свету. Домаћин, фаворит са свим својим лепршавим звездама међу којима је најсјајнија Кристијано Роналдо, послат је на поправни у бараж, што је наш тим упорношћу да успе избегао.
Почетак стагнације
Победа за пример, због изузетности тренутка сигурно једна од највреднијих у историји нашег фудбала, постигнута у јесен 2021, у непуној првој години Стојковићевог мандата, никада више под њим није поновљена и ниједном нација није обрадована на такав начин у потоњим важним искушењима.
Будући да је државни тим у очима фудбалске јавности био подбацио у Катару, уз мало њеног разумевања за алибије које је Пикси истурао у главни план, очекивања од њега, разгорена успехом у мундијалском предтакмичењу, почела су да сплашњавају.
Репрезентација је и сама дала за право својим поклоницима да посумњају у њене домете.
У квалификацијама за Европско првенство на којем је тренутно, а први пут после 24 године, била је траљава и неубедљива, с неколико обесхрабрујућих резултата, али у групи коју би свако пожелео и тако је било довољно за друго место на суви квалитет у односу на слабије од себе.
Играчки, тим је стагнирао, стихијски и без делотворних иновација.
Пикси је почео да лута у тактичким и персоналним опредељењима, све чешће се позивајући на фаталистичке представе које с фудбалом немају никакве везе и уздајући се у њих.
Меч за селектора осимовског кова
Ни по две припремне утакмице у марту и у освит шампионата у Немачкој нису поправиле слику о пољуљаној вери.
Стање је, види се, непромењено и на Европском првенству које, као и свака велика позорница, непогрешиво мери ко је где и ко шта може.
Остао је још један чин трилогије.
После пораза против Енглеске (1:0) и избављена у последњи час на рубу пораза против Словеније (1:1) Србију у осмину финала, што би јој се једино држало за успех, води победа у дуелу с Данском на Бајерновом стадиону у Минхену (25. јун, 21 час).
упркос свему нада и даље тиња и добро је што репрезентација зависи само од себе, ни од каквих калкулација у разноразним троугловима с другима.
Слично је било и у Катару, али без успеха. Швајцарска, која с Данском можда има у Европи најизраженију дисциплину и хомогену структуру у игри, победила је с 3:2, преокрећући резултат у своју корист.
Савладају ли наши таквог супарника, који је и играчки и резултатски био симетричан с, истина, поново неуверљивим Енглезима, биће то најзад победа равна оној у Лисабону.
Буде ли другачије и неповољно?
Онда ће разочарана јавност имати пуно право да у Пиксија, који је у сусрет Европском првенству потписао нови уговор до 2026, упери прстом и постави питање: А где је печат?
Не мур на споразум с Фудбалским савезом Србије, деловодни број и пети примерак него верификација на игру репрезентације под његовим вођством.
У земљи у којој има неколико милиона селектора огромна већина њих би се изјаснили да нема смисла да Стојковић наставља мисију на стакленим ногама, равну линију без унапређења система под којом копне велике прилике.
Зато утакмица с Данцима прави разлику између Пиксија базичног селектора само за квалификације, а следи му циклус за Мундијал 2026, и Пиксија селектора у рангу својих антологијских играчких бравура у одсудним мечевима какав је био онај незаборавни са Шпанцима у Италији 1990.
Ако удари тај осимовски печат на свој селекторски израз, нека и има подршку да ово поколење нашег фудбала поведе и у битке за идући шампионат света.
У супротном, непрестано ће му се вирити иза леђа са упреним прстом неповерења, а то његовој величини не би доличило упркос печату на уговору.
Најновије информације о дешавањима на Европском првенству у фудбалу читајте на страници ЕУРО 2024.
