Свечано преношење Душанових костију оцењена је као демонстрација и позив на окупљање Срба
Мошти цара Душана одвајкада се сматрају чудотворнима, нарочито кад се Срби нађу у шкрипцу, кажу историчари и теолози. Зато је пре 45 година пренос моштију из Патријаришије СПЦ, где су чуване у тајности, у Цркву светог Марка на Ташмајдану уз присуство 6.000 верника изазвао велико узнемирење власти СФРЈ, открио је проф. др Вељко Ђурић.
– После недавне иницијативе групе историчара и теолога да се цар Душан прогласи светитељем започео сам истраживање тајанствене судбине његових моштију – каже проф. Ђурић. – У архиву Југославије сам открио строго поверљиве документе Савезног извршног већа и Државне комисије за верска питања, који сведоче о паници после најаве Патријаршије СПЦ да ће мошти цара Душана 18. маја 1968. бити свечано пренете у Цркву светог Марка.
Тадашње власти СФРЈ ову вест су сазнале из листа „Православље“, само неколико дана пре свечаности и панично послале агенте верских комисија да истраже „сумњиву акцију“. Њихови извештаји сведоче о непријатном изненађењу партијских апаратчика који нису ни знали за постојање Душанових моштију.
– Душан Глумац, некадашњи професор Богословског, а тада Филозофског факултета, открива комисији да је кости цара Душана у Патријаршију донео професор Радослав Грујић – наводи др Ђурић. – Он наводи да их је Грујић чувао у картонској кутији у својој библиотеци, а наглашава да је патријарх Герман морао знати за њихово постојање. Глумац оцењује свечано преношење Душанових костију као демонстрацију и позив на окупљање Срба.
У „строго пов.“ извештају о разговору „другова из Савезне и србијанске комисије за верска питања“ као главна тема наводи се испитивање мотива СПЦ да се царске мошти пренесу у Цркву св. Марка после деценијског скривања.
– Дошли смо до заједничког закључка да се ради о политици руководства СПЦ, као „заштитника“ српске историје и српства. Будући да је Црква св. Марка најпространија и на најистакнутијем месту у Београду, смештај саркофага цара Душана на таквом месту треба да подсећа вернике СПЦ на Душаново царство и тиме буди великосрпска осећања – писали су руководству СФРЈ чланови верских комисија.
Мошти Цара Душана у цркви Св. Марка у Београду
Они су резигнирано закључили да се пренос моштију не може спречити пошто је хиљаде грађана најавило долазак на опело које ће над царским саркофагом обавити патријарх Герман и архијереји СПЦ.
– Међутим, сматрамо да патријарху Герману треба замерити што се читава акција припремила и спроводи без икаквих консултација – стоји у поверљивој „Информацији у вези преноса костију цара Душана“ од 16. маја 1968. године.
(magacin.org)