Војник који кува кафу, разноси пошту и 24 часа је на располагању надређеном официру, то је посилни. Посебна војничка функција, установљена у руској војсци још у 17. веку, да би је касније прихватиле и друге земље.

– Посилни је војник који је додељен старешини да се брине о његовом оделу, о спреми, о коњу и о свему осталом у чему је потребна помоћ једном официру – објашњава потпуковник др Иван Мијатовић.

То је била привилегована дужност и карактеристика како српске, тако и осталих војски.

Потпуковник Мијатовић, директор Војног музеја, каже да је посилни могао да буде војник са завршеном војничком обуком.

– Посилни је војник који је додељен старешини да се брине о његовом оделу, о спреми, о коњу и о свему осталом у чему је потребна помоћ једном официру – каже Мијатовић.

То је била једна привилегована дужност и она је била карактеристика српске војске, али то је била карактеристика и других војски, каже историчар Бојан Димитријевић.

– Посилни је дакле увек био ту, од 00 до 24 часа али је, такође, имао неке привилегије, зато што је просто био интимус официра који је командовао. Могао је да има бољу храну, могао је да својим пријатељима из јединице учини нешто, да им изда дозволе за град или да има неку другу привилегију – објашњава историчар Бојан Димитријевић.

Без посилног нема изувања?

Посилни је бринуо и о униформи официра, а посебан задатак му је био изување официрских чизама. Официр који није имао посилног морао је да поседује одређени алат, јер сам није могао да изује чизме, које су биле од чврсте коже и дубоке до колена.

– Једноставна дрвена направа, која је помагала официру да сам скине чизму. Са малим ногицама и ослонцем и наравно чизма се лакше скидала. Дакле на поду, другом ногом се придржи да се справа не помери, стави се горњи део пете на справу и једноставно се чизме скине – каже потпуковник Мијатовић.

За време рата посилни је имао компликованије задатке и увек је морао да буде уз официра.

– Бити посилни за време рата је ипак, на неки начин била привилегија зато што нисте баш директно изложени неким погибијама као обични војници и официри, него сте просто уз командира, команданта. На тај начин, јесте да радите по цео дан и ноћ, али сте, ипак, на сигурном у заветрини и ослушкујете, односно, видите све што се дешава – каже Димитријевић.

Записи посилних – вредни историјски извори

Захваљујући записима које су оставили посилни Живојина Мишића и краља Петра, историчари данас имају комплетнију слику о овим личностима.

– Посилни који је био додељен Живојину Мишићу памти га као човека који је радио по цео дан и ноћ. Памти његов сто у шатору на положају као команданта армије, да је садржао само мапе. Знао је често да заспи на руци. Посилни који је био додељен краљу Петру као возач, често је давао коментаре, који, рекло би се, сведоче о краљу Петру као једном искреном, срдачном владару који се бринуо о својим војницима – наводи Димитријевић.

После Првог светског рата улогу посилног преузима тзв. ћата, а у данашње време се ова војничка функција потпуно изгубила.

(Курир)

Oznake: vojnici, oficiri, posilni