Pročitaj mi članakMilica Jelić, bivša radnica Centra dečjih letovališta javno progovorila o prodaji radnih mesta u javnim preduzećima i ustanovama, tvrdeći da je u prisustvu oca novac dala bivšem predsedniku UO CDL. Svojevrsna ironija je da joj je nedavno zbog „kršenja radne discipline“ otkaz dala direktorka Tanja Santrač, koja se u vreme vanrednog stanja, sa porodicom i prijateljima gostila u Mitrovcu na Tari i na Avali, dok su za sve druge ti objekti bili zatvoreni.
Отказ уговора о раду, који је 25. октобра ове године примила Милица Јелић, запослена као референт за радне односе у Центру дечијих летовалишта и опоравилишта града Београда (ЦДЛ), отворио је Пандорину кутију корупције, незамисливих личних, родбинских и политичких веза у тој државној установи. Милица Јелић је постала сведок свих тих дешавања када је после безуспешних покушаја да се запосли, одлучила да до посла дође „на мала врата“.
Све је почело у јануару 2019, када је као апсолвент психологије упознала у Филијали Националне служби запошљавања у Београду тадашњег директора Добросава Марића. После контакта телефоном договорили су се да се нађу у једном кафићу у Лозници, одакле је Милица родом, а и Марић је из Горњег Добрића надомак Лознице.
„Марић ми је тада обећао да ће ме сигурно запослити, можда не баш у струци, али свакако у ЦДЛ, где ћу за почетак имати плату 47.000 динара, да је то `лаганица` посао, да ћу моћи да напредујем и да ће посао бити сталан. Тада ми је, међутим, рекао да то кошта. Тарифа је била10.000 евра, али пошто ме већ познаје, за мене је цена спуштена на 7.000 евра. Ја сам и раније чула да се те услуге наплаћују, али нисам веровала.
Ипак сам му рекла да ћу видети са родитељима да ли имају толико новца. Тако је то кренуло и 26. јануара око 13 часова отац и ја смо отишли на ОМВ бензинску пумпу близу Лознице, јер је Марић предложио да се ту нађемо. Док смо пили кафу, ја сам са скепсом питала да ли у Центру могу случајно да добијем отказ, а он је рекао: `какав отказ, бићеш ту до пензије, ја сам толике људе запослио на све стране.
Не треба ту ништа да радиш. Можеш да подигнеш ноге на сто и уживаш`. Отац је извадио новац, а он је рекао да не може ту да се обави примопредаја, већ са задње стране пумпе где је био паркиран је његов службени ауто, бела шкода октавија и да му новац оставим на сувозачево седиште. То сам и урадила, он је потом пребројао евре и рекао да је све у реду“, прича за НИН Милица Јелић, која за све ово има и доказе.
На питање како су паре дали без икаквог доказа и папира, она каже да је и њен отац имао поверење у Марића, јер је познавао многе људе из Лознице, које је пре тога запослио, што у ЦДЛ, што у другим фирмама.
Миличини радни дани у Центру су почели 29. јануара 2019, са решењем о службовању у Митровцу на Тари као конобар-сервир, а десетак дана касније добија нови уговор као агент продаје, да би касније био сачињен анекс уговора о раду и она прелази у кадровску службу да ради са Данијелом Стевановић, самосталним референтом за правне послове и радне односе, која је, како каже, све радила „по налозима директорке ЦДЛ Тање Сантрач и секретара Габријеле Живић.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 21, 2021
