Pročitaj mi članak
(Телеграф)
Да би особе с инвалидитетом добиле право на бесплатно паркирање, према правилнику Секретаријата за социјалну заштиту, неопходно је да, између осталог, испуњавају следеће услове – да имају минимум 80 одсто оштећење доњих екстремитета (70 одсто, ако је у питању ампутација ноге или руке) и да буду 90 до 100 одсто слабовиди!
Овакве ставке из важећег правилника изазвале су револт бројних грађана са инвалидитетом, па и читаоца Телеграфа Д. Стошића, који је 80 одсто инвалид са урођеном неразвијеном шаком.
– Након што сам на сајту “Паркинг сервиса” прочитао да ми је за бесплатно паркинг место неопходно “решење Секретаријата за социјалну заштиту којим се признаје право на бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним паркиралиштима”, потражио сам објашњење у одсеку за борачко-инвалидска права у “27. марта”. Када сам чуо “правилник”, нисам могао да верујем! – објашњава Стошић и додаје:
– Зар некоме није пало на памет да су за управљање возилом потребне и руке или на пример да се неки људи рађају болесни?
На питање да ли може да добије бесплатни паркинг на основу тога што живи са слепима бабом и дедом, наш читалац је такође добио крајње незадовољавајући одговор.
– Објаснили су ми да морам бити или супружник или старатељ слепих лица. Објашњење ми је звучало невероватно, с обзиром на то да ми је деда 95 одсто инвалид, а баба 100 одсто! При том, сви примамо туђу негу и помоћ. Моји стари веома често иду код лекара и остају тамо и по неколико сати, и сад вас питам, где да их сачекам? Где да оставим аутомобил тако дуго? Чак и да плаћам, сама паркинг места за инвалиде су погоднија, јер се налазе одмах уз улаз медицинских установа.
Из Секретаријата за социјалну заштиту кажу да је важећи правилник донет 1. јануара 2012. и да су упознати с тим да је његово пооштравање у односу на раније године изазвало “извесну нервозу међу грађанима”.
– Правилник је такав какав је и тешко га је мењати, а ово што сте ви навели само је део огромног правилника, који прописује низ услова које морају грађани да испуне да би добили право на бесплатно паркирање – почиње причу за Телеграф помоћник секретара за социјалну заштиту Радојица Сворцан, додајући да су у одобравању правилника учествовала чак три Секретаријата: Секретаријат за социјалну заштиту, здравство и саобраћај.
Како Сворцан наводи, грађане додатно збуњује и то што се не уважавају збирови инвалидитета.
– Људи често не разумеју да једноставно не могу бити уважавани збирови инвалидитета, јер би се тако долазило до нереалних цифри, према којима би рецимо инвалидитет једне особе износио 150 одсто! – прича Сворцан.
Он каже да је мало познато да нигде у Европи, осим у Србији и Холандији, нема појединачних регистрованих места за инвалиде и то према регистарским таблицама.
Притом, сви они, који мисле да су оштећени овим правилником имају право на жалбу.
– Процедура је више него једноставна. Незадовољни грађани најпре треба да се жале нашем Секретаријату, ми шаљемо жалбу Градском већу, а ако га оно одбије “последњу реч” доноси Уставни суд – објашњава Сворцан.
Директор сектора паркинг – контроле из ЈП “Паркинг сервис” Раденко Вуковић напомиње за Телеграф да су надлежни из овог предузећа задужени искључиво за “технички део” приче и да се они не питају ништа о правилнику.
– На нама је да поделимо налепнице особама са инвалидитетом, које испуњавају услове по прописаном правилнику – објашњава Вуковић и додаје да у Београду има око 2.000 налепница за аутомобиле којима управљају особе са инвалидитетом, као и да је 5 одсто паркинг места у Београду намењено особама са инвалидитетом.
