Сазнајте шта су тадашње најчитаније српске новине, „Политика”, на дан 18.06/01.07. 1914, писале о последицама Сарајевског атентата:

„Није прошао ни један час од извршеног атентата у Сарајеву а из кругова, који су можда највише криви што је дошло до тога атентата и што се дешавају сва она друга чуда која изазивају мржњу и огорчење народности, указано је прстом на Београд. Није прошло ни пола дана од како су одјекнули пуцњи Принциповог револвера и нису преплашени иследници могли свршити још ни прва саслушања, а аустријска штампа засула је већ свет вестима о бомбама из Србије.

Србија им крива за оно што се догодило, и Београд је био тај без кога ни до чега не би дошло! То је фраза коју из Беча понављају у свакој за себе незгодној прилици и то је изговор за све оне страшне ствари које се широм аустро-угарске монархије понављају. Бечка Нова Слободна Преса пустила је поново своје жабице против Србије и у оном комичном тону којим је за време анексионе кризе претила „штраф експедицијом”, грми сада како ће нас смрвити песницом!

И та парола, дата са места које не сме да каже праве узроке атентату, има сада да се понавља у свима варијацијама кроз целу плаћену и несавесну штампу. Покушаће да те свесно срачунате лажи натуре целом свету и потрудиће се, место да погледају истини у очи, да је поново загуше и да је крију док можда не дочекају нов егзалтиран протест против таквог режима.

Али не Србија него један режим пун угњетавања читавих народа, пун чудовишних процеса и зачињен најбезобзирнијим нападима на част и слободу и народности и појединаца, доводили су и доводе до атентата. Не Србија него полицијска владавина и терор проведен кроз све стране државног и народног живота доводили су до онога чиме је испуњена и чиме се пуни историја хабзбуршке династије и монархије.

Јер, је ли Србија стварала талијанске карбонаре и је ли Београд изазивао чувене атентате и завере по Венецији и Ломбардији? Је ли Србија потплатила Мексиканце да пушкарају цара Максимилијана? Јесу ли из Београда флаше које су у дворцу размрскале теме царевоме сину и престолонаследнику? Јесу ли српске комите дале своју каму Лукенију да убије царицу Јелисавету?

Је ли српска влада купила пушке родољубивим Хрватима, бунтовницима за слободу и самосталност домовине? Је ли Србија побунила Кривошије? Јесу ли Лука Јукић и Степан Планинштак Београђани? Је ли Богдан Жерајић Србијанац? Одакле су родом Принцип и Чабрина?

Јесу ли из страха од Србије пре две године прекинути царски маневри у Угарској и је ли, због србијанских војника, престолонаследник Фрања Фердинанд напустио тајно те маневре? Јесу ли из крагујевачке тополивнице бомбе у Дебрецину? Јесмо ли ми побунили чешке драгоне у Пардубицама? Је ли наша Народна Одбрана раздражила словеначке војнике у Целовцу? Јесу ли „србијански агенти” довели до хиљадама оних хапшења оних Словена па чак и Несловена за „велеиздају”, од анексије Босне и Херцеговине до данас?

По тврђењу бечке Пресе и осталих суманутих бранилаца аустријских интереса све то јесте. По уверењу целог културног и паметног света све то није. По тврђењу бечке Пресе и остале њене браће у режиму зачињеном таквим историјама лежи спас Аустрије. По уверењу целог осталог света ту лежи немоћ и рушење Аустрије.

Када је у Београд стигла вест о атентату у Сарајеву, Србија је поштено и искрено рекла своју реч. Цело наше друштво зажалило је што је до тих убистава дошло и сложило се у томе, да пут којим су атентатори пошли није прави и једини пут да се помогне своме народу. Али када се и после тога на ту исту Србију бацају клевете и када се покушава њу ставити на оптуженичку клупу, онда је и право и дужност Србије да укаже где лежи зло.”

(Политика)

Ознаке: Аустроугарска, политика, Први светски рат., сарајевски атентат, Србија