Pročitaj mi članakZa razliku od prvih blokada u Srbiji, poslednji subotnji protesti širom Srbije prošli su bez bilo kakvog prisustva uniformisane policije, osim nekolicine saobraćajaca. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je naredio ovakvo ponašanje pripadnika MUP-a, na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vulin, "zaboravio" je da policija ima obavezu da obezbeđuje protestna okupljanja, čak i kada je sam skup nezakonit ili nije prijavljen na vreme.
У настојању да буде „већи католик од папе“, односно „већи демократа од либералних демократских лидера“, председник Србије Александар Вучић је у покушају „мазања очију“ међународној и домаћој јавности, неколико дана пред последње блокаде широм Србије против усвојених закона о експропријацији и референдуму и народној иницијативи, најавио да униформисане полиције неће бити на блокадама.
Полиција је реаговала као нигде у Европи, била је оцена председника Србије након првих блокада и додао да „није било водених топова или пребијања“.
Том приликом Вучић је „саветовао“ полицајцима да се последње суботе „склоне“ са блокада како би наводно могло да се „покаже колико може да траје терор и малтретирање грађана“.
Док медији настројени владајућој Српској напредној странци (СНС) и њеном председнику Александру Вучићу данима засипају јавност наративом „како полиција на Западу никада не би дозволила блокаду путева“, а гле чуда, у Србији чак и нема полиције, људи у иностранству би помислили да је Србија „светски шампион у демократији“, а не земља која константно годинама пада на листи Индекса демократије, коју ради магазин „Економист“. Наша земља се на тој листи тренутно налази на 66. месту.
Зато подсећања ради, прошле године је индекс за Србију био најнижи још од 2006. године, када је ово мерење настало. Пад демократије у Србији у 2020. у односу на 2019. био је 0,19, што је још од 2006. године највећи пад у једној години.
Исто тако и Фридом хаус је констатовао да се Србија нашла међу 25 држава света у којима је забележен најзначајнији пад у области политичких права и грађанских слобода током последње деценије. Тако се током владавине СНС-а и Александра Вучића, Србија први пут после 20 година није нашла у категорији демократија него хибридних режима.
Повлачењем полиције у униформи, председник Србије је угрозио безбедност окупљених демонстраната и грађана, посебно имајући у виду ужасна дешавања у Шапцу када су још увек неухапшени маскирани батинаши летвама тукли окупљене демонстранте, а на окупљене учеснике блокаде се кренуло и гуменим чекићима, снимак који је обишао не само Србију, већ и свет, оставио је свима „горак укус“ у устима.
Пошто вероватно никада нећемо моћи да сазнамо које су биле праве намере које су се криле иза Вучићеве наредбе да се полиција „склони“, правни стручњаци сагласни су да је овим прекршена обавеза полиције.
Филиповић: Чак и када је скуп незаконит или није пријављен на време полиција мора да га обезбеђује
Полиција има обавезу да буде на протестима, наглашава за Нова.рс правни саветник Милан Филиповић из Комитета правника за људска права (YUCOM).
Како Филиповић истиче за наш портал полиција има обавезу да деескалира ситуације које би могле водити насиљу.
„Ова обавеза се може спроводити и ангажовањем мањег броја полицајаца и/или полицајаца који нису у пуној опреми за разбијање демонстрација, уколико је процена да би такво присуство могло антагонизовати присутне грађане. Добра искуства са применом овог модела постоје у Ирској. Међутим, када МУП више пута понови да одговорност за окупљања којим се блокирају путеви сносе искључиво организатори, када се игноришу маскирани батинаши, онда одсуство полиције шаље сасвим другу поруку“, каже Филиповић.
Он наводи да је полиција на првом месту била дужна да обезбеди блокирани пут како се не би десило да аутомобили случајно или намерно не улете у гомилу, те да са организатором искомуницира начин проласка кола хитне помоћи и да са дежурним ургентним центром искомуницира употребу алтернативних праваца или промену плана дежурања.
Полиција је била дужна и да идентификује и успостави комуникацију са организаторима евентуалног контра скупа, наводи Филиповић.
„Чак и у ситуацији када је скуп незаконит, јер није пријављен на време или се одржава на забрањеном месту, полиција је дужна да га обезбеђује. Уколико се испуне законски услови за забрану или прекид скупа, полиција мора да процени на лицу места да ли би разбијање окупљања применом силе довело до тежих последица од оних које жели да спречи. На пример разбијање скупа антиваксера ради заштите јавног здравља може довести до повећања броја учесника и умножавања скупова у више градова, и процена полиције може бити да је боље да се такво окупљање толерише“, каже правник саветник YUCOM-а.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 7, 2021
