Pročitaj mi članak
Као пријатељ Драгана Васиљковића, за много година колико га знам имао сам прилику да га упознам најпре као борца, затим као великог хуманитарца, пријатеља и брата. Немам рођеног брата или сестру, али веза између Драгана Васиљковића и мене толико је јака, да га сматрам рођеним братом. Упознао сам га за време рата и касније се наше пријатељство наставило, и могу рећи да никад нисам упознао бољег човека.
Драган је човек који није марио за себе и свој лични интерес, већ је све што је икад стекао давао другима. То није човек коме треба да се суди за некакве злочине. Упознат сам са чињеницом до које мере га Хрвати мрзе, и плашим се за његову безбедност иза хрватских решетака. Њему је увек био циљ да прво помогне другима. Много пута породица и пријатељи су ме питали зашто сам имао толико заједничких ствари са њим и ово је мој одговор.
„Ако имаш прилику да учиниш живот лепшим неколицини људи, или многим људима, каква особа би био кад би томе рекао НЕ?“
Драганово присуство у мом животу ме је учинило бољим човеком, а Драган је тај који ми је дао прилику да толико пута у животу помогнем многим људима. Он ми је дао прилику да кажем ДА. Он ми је дао прилику да себе оставим по страни и помогнем другима, прилику која је постала још боља самим тим што сам стајао уз свог најбољег пријатеља, свог брата.
Мука ми је када видим аустралијске новине на чијим насловним странама пише да је Драган испоручен и да ће добити „праведно суђење“ у Хрватској. Како један од најомраженијих људи у Хрватској тамо може добити праведно суђење? Како неко мисли, да након свих ових година, Хрвати, Срби, Бошњаци могу праведно да суде једни другима? Његова прва два адвоката били су под притиском и одустали су од случаја, и сада су му хрватске власти доделиле свог адвоката. Ово је уврнуто размишљање, зашто Аустралија и остатак света не схватају о чему је овде реч?
Западне земље не схватају, нити их то занима, да су ове бесконачне потраге за ратним злочинцима и суђења само покушај да „оперу“ сопствену историју која их везује за Други светски рат и тиме прикажу себе свету у новом светлу. Али, то ново светло замрачио је недавни догађај на фудбалском терену. Замрачили су га нацистички поздрави када се господин Готовина вратио у Хрватску из Хага.
Када је повод борба против стварања тзв. Велике Србије, нико не обраћа пажњу на етничко чишћење Срба које се десило у Хрватској. Ово би требало свету да покаже каква врста праведног суђења чека Капетана Драгана. Не смемо заборавити да, када је Драган ухапшен, изашла је листа на којој су била имена сто људи. То је листа Срба из Аустралије који је требало да буду испоручени Хрватској након што Хрвати заврше са Капетаном Драганом. Девет и по година остао је у аустралијском затвору, легалним путем учинио све да данас тих сто људи могу мирно да живе без размишљања да ће бити следећи испоручени Хрватској. Драган се и даље бори за друге, сада из своје затворске ћелије у Хрватској.
Сетио сам се једне реченице из Библије: „Борио сам се часно, завршио сам трку, задржао веру“. Драган се часно борио, задржао веру, е сад… завршиће и трку. Можда неће победити, али ће завршити.
(Превео за Србин.инфо Данијел Игрец)
