Прочитај ми чланак

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ О „ОЛУЈИ”: „И небо би се постидело тог злочина”

0

У Бачкој Паланци, где живи неколико хиљада протераних Срба у оквиру хрватске оружане акције "Олуја", вечерас је почело обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе током те акције.

Обелезежавање 23 године од како је протерано 250.000 Срба, углавном цивила, жена и деце, те убијено и нестало око две и по хиљаде, почело је парастосом који служи патријарх Иринеј.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: И небо би се постидело тог злочина

– Сабрали смо се да одамо помен нашој браћи чија је једина кривица то што су били Срби и што су били православни. Они су пострадали од браће хришћана, а не од неког непознатог народа и вере. И само небо се постидело тог злочина. Данас после скоро две деценије, питамо се шта их је водило да дигну руку на своју браћу са којом су делили поднебље. Институција цркве је могла да заустави тај понор и зло које је изненадило свет. То је и њихова и наша трагедија. Наш партијарх Герман када је освећивао цркву у Јасеновцу рекао је „Тај злочин не смемо да заборавимо.“ Али, позвани смо да опростимо као хришћани. Ниједно зло никада није донело добро – рекао је патријарх Иринеј.

ВУЧИЋ: ЗЛОЧИН НЕ ЗАСТАРЕВА

– Србија не може да постоји без Крајишника. Ми смо последњи крајишки строј. Данас обележавамо наше велико страдање. Замислите оне који ће сутра да славе сузе оних који су овде сведочили о својим страдањима у „Олуји“. Ми можемо са осмехом да гледамо у будућност, и због Николе Тесле Србина из Лике, Милутина Миланковића из Даља, и због свих вас. Нацисти су провалили у скровиште Ане Франк 4. августа 1944. године, а Хрвати су на исти датум 1995. године провалили у Крајину. Сви злочинци имају исте датуме, исте празнике. И није случајно и Хитлер рекао за Јевреје „Множили су се“ и исту реч употребио је Туђман у свом говору, у празном Книну. Нека знају да злочин никада не застарева – рекао је Вучић.

ДОДИК: ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ БЕЗ ПРАВДЕ

– Драга браћо и сестре, увек изнова у себи тражим разлог за додатну снагу да разумем оно што се десило мом народу, не само у „Олуји“, него и много пута у прошлом веку. Народ који је преполовљен после Првог великог рата, који је теран у Јасеновац, Градишку, Паг и друге логоре, па чак и логоре за децу.Етничко чишћење Срба омогућено је уз помоћ НАТО-а. Није било правде, ослободили су генерале који су водили ту акцију. Тај злочиначки подухват, пљачкање, пустошење и паљење наших кућа и земље, све је учињено да би нам затрли траг. Нема правде тамо где злочинац дели правду. Ми данас гледамо у Србију. Свесни смо своје заблуде која се звала Југославија. Ми у Републици Српској немамо више права на заблуде. Хоћемо своју слободу и суживот. Спремни смо да бранимо оно што имамо, а туђе не желимо. Надам се да ћемо у овом веку решити наша питања. Надам се да ће председник Вучић успети да обезбеди праведно решење за Косово и надам се да ће штитити и нас. Немамо праву да изгубимо своју снагу. Сутра када буду славили „Олују“ стајаће мирно пред химном коју је написао Србин чији је гроб у Новом Саду. Нека живе Крајишници, нека живе Срби, нека живи наш народ, нека живи Србија – рекао је Додик.

МУКЕ ПРОГНАНИХ

Међу прогнанима 1995. године је био и 62-годишњи Вилко Гогић из Босанске Крајине.

Почео је нови живот доласком у Србију, а данас, каже, и када би хтео да се врати нема где.

„Немамо где да се вратимо. То су сад рушевине, једино земље има. Али и да се вратимо, не можемо да обезбедимо егзистенцију“, рекао је Гогић Тањугу.

Ђуро Штељић, који је са женом и три сина протеран из Коренице, казао је за Тањуг да им је тог јутра у кућу дошло шест униформисаних мушкараца, који су им рекли да покупе своје торбе и носите или да оставе главе ту у стану.

Наводећи да им ништа друго није преостало да ураде, Штељић је казао да се не зна броја Србима које су закопали под аутопут, ровокопачима копали, па их асфалтом покривали.

„Наишла је полиција, главног знам и рекли су нам да се купимо и идемо одатле. Кажу, ово је хрватска домовина, ово више није ваше српско“, прича Штељић.

Додаје да је требало да у Србију дођу у шлеперу, који је ишао из Доњега Лаца и који је изгорео, али да је судбина била таква да дођу у једном трактору и тако преживе.

„Ништа нисмо понели, оставили смо тањир наливен супе, постављен за доручак деци. Оставили смо све. Двехиљадите сам отишао да тражим радну књижицу у Кореницу, питам полицајца где је Шумарија, објасним му да сам код њих радио 30 година. Пита ме да ли сам имао кућу, ја кажем да сам имао стан. Он ми каже, ако си имао кућу купи циглу, опсовао ми је српску мајку и казао је – ово је груда хрватске домовине. Ја сам остао без речи, дочекао аутобус из Шибеника и вратио се назад, више нисам ишао, што ћу, немам шта тамо да радим“, испричао је Штељић.

Додао је да тада нико од Срба није остао, али да познаје једног који се вратио у Доњи Лапац, у своју кућу, коју је обновио са парама које је имао.

„Син му није могао добити посао ту и вратио се у Бањалуку. Ја га питам како је, а он ми каже гледају те како ће те скинути и зато сам вратио сина“, навео је Штељић.

Дану сећања присуствују премијерка Србије Ана Брнабић и министри у Влади Србије, народни посланици, представници Војске Србије и Српске православне цркве.

Окупљенима се обратила Јелена Кнежевић, једна од деце из избегличке колоне.

– У нашу кућу су једно вече ушла два човека која ја нисам познавала, али још памтим мајчин крик. Почињу дапристижу комшије, рођаци, само нема мог тате. Тата, иако нисмо успели да испунимо све наше заједничке снове, ја те још увек волим, ја те још увек нисам прежалила – рекла је Јелена дрхтавим гласом.

 

Извор: Танјуг

Објавио: Вечерње новости

Ознаке: , , , , ,