Прочитај ми чланакТоком последњих десет година у Србији је рођено око 350.000 људи мање него што је умрло, а укупан број становника смањио се са 7,5 милиона 2002. на седам милиона 2016, показују подаци Републичког завода за статистику.
Током последњих десет година у Србији је рођено око 350.000 људи мање него што је умрло, а укупан број становника смањио се са 7,5 милиона 2002. на седам милиона 2016, показују подаци Републичког завода за статистику.
Од пописа 2002. број становника континуирано опада, да би, према проценама, прошлу годину Србија завршила са 7.058.322 становника, од којих 51,3 одсто чине жене (3.620.692), а 48,7 одсто мушкарци (3.437.630), што је негативан коефицијент раста од минус 5,2 промила.
Годишње смањење броја становника од око 35.000 особа указује на чињеницу да сваке године нестаје општина величине Пријепоља, Бечеја или београдског Савског венца.
Најмање становника има у општинама Црна Трава (1.339 становника) и Трговиште (4.679 становника).
Међутим, и поред смањења укупног броја становника, у београдској и јужнобачкој области прошле године забележен је лаган пораст, док је највећи пад у односу на 2015. евидентиран у зајечарској и борској области.
Просечна старост је 42,9 година и константно расте, што је последица све мањег броја становништва до 14 година (14,4 одсто) и све више оних који су старији од 65 година (19,2 одсто).
Радно способно становништво, старости од 15 до 64 године, чини 66,4 одсто укупне популације.
Највише старих, а најмање оних до 15 година има у зајечарској области (26,7 одсто старих и 11,5 одсто испод 15 година), док је обрнута ситуација у пчињској (14,7 одсто старих, 16,6 одсто испод 15 година) и рашкој области (18,6 одсто испод 15 година).
Прошле године рођено је 64.734 беба, што је за око хиљаду мање него 2015, односно за две хиљаде у односу на 2014, а чак за 6.000 у односу на 2006.
Када је реч о броју умрлих, прошле године је преминуло 100.834 особе, што је за 3.000 мање у односу на 2015.
Најнижа стопа наталитета је у општинама Рековац (4,6 промила), Кучево (4,7 промила), Гаџин Хан (4,8 промила), Мало Црниће (4,8 промила) и Кнић (4,9 промила), које се налазе у источној и југоисточној Србији.
Највиша стопа наталитета, с друге стране, налази се у општинама Тутин (15,5 промила), Нови Пазар (13,7 промила), Савски венац (13,7 промила), Стари град (12,7 промила) и Сјеница (12,2 промила).
Највећи број деце родиле су жене старости између 25 и 34 године, од којих је просечна старост оних из градских насеља била 30,4 године, а из осталих 27,8 година.
Када је реч о умрлима, највећи број преминулих има између 75 и 84 године, од којих више умиру жене (20.274) у односу на мушкарце (16.736).
Водећи узрок смрти код оба поле биле су болести система крвотока, имајући у виду да је од тога преминуло 51,7 одсто, и то 23.788 мушкараца и 28.314 жена.
Други узрок смрти су тумори, од којих је у 2016. преминуло 21,8 одсто, односно 12,497 мушкараца и 9.507 жена.
Скоро две трећине становника Србије живи у градовима (60,4 одсто), и оно је у просеку млађе од становништва осталих насеља за 2,5 године.
Статистички подаци показују и да број закључених бракова бележи пад за 2,8 одсто у односу на 2015, што је за око хиљаду мање.
И број првих бракова је мањи за четири одсто у односу на 2015. и износи 29.048.
Број развода је такође опао, за 3,6 одсто и износи 9.046, а у просеку разводе се жене старе 40 година и мушкарци стари 44 године.
Просечно трајање брака разведеног у 2016. износио је 13,3 године.
Највећи број развода, 55 одсто (5.001 брак), чинили су бракови са децом која су, уколико су издржвана, у 72 одсто случајева додељена мајци.
Када је реч о годинама, мушкарци се први пут жене у просеку са 31,2 године, а жене удају са 28,2 године.
