Pročitaj mi članakNeki naučnici veruju da vitamin D može da pomogne zaraženima koronom da izbegnu najtežu kliničku sliku. Drugi pak misle da od toga nema ništa. Pouzdane studije još ne postoje.
Витамин Д игра важну улогу у нашем телу – око тога су научници сагласни. Тешки мањак тог витамина, посебно испод вредности од 12 нанограма по милилитру крви, изазива болно изобличавање костију које се код мале деце назива рахитисом, а код одраслих остеомалацијом.
© AP PHOTO
Невоља је што се ту завршава консензус око витамина Д међу научницима. Није чак сигурно ни колико тачно тог витамина треба телу, нити испод које вредности се може говорити о недостатку.
Ипак, витамин Д је у тренду. Псеудонаучна литература о „Сунчевом витамину“ завршава на листама бестселера, а последњих година се повећава и број научних студија. Сада се витамин Д више не повезује само са костима, већ и са разним кардиоваскуларним обољењима, дијабетесом типа 2 и неким врстама тумора.
Ниво витамина Д расте и опада махом под утицајем Сунчевих зрака. Ако кожа упија довољно УВ-зрака, тело је у стању да само произведе витамин. Свега десет до двадесет одсто неопходног витамина Д долази преко исхране.
Такав витамин Д најпре није биолошки активан у организму. Он то постаје тек метаболичким процесом којим се у бубрезима ствара хормонски активна форма звана калцитриол, који онда одлази у крвоток.
Калцитриол, сматрају научници, регулише бројне процесе у телу попут лучења инсулина и успоравање раста тумора, подстиче стварање црвених крвних зрнаца, као и активност имуног система.
Без витамина теже са короном?
Анализа Универзитета у Хохенхајму сада повезује мањак витамина Д, одређена предобољења и тешку клиничку слику услед заразе коронавирусом.
„Постоје бројне индиције да су разне незаразне болести (висок крвни притисак, дијабетес, болести кардиоваскуларног сситема, метаболички синдром) повезане са ниским нивоом витамина Д. Таква придружена обољења, заједно са мањком витамина Д који их често прати, повећавају ризик од тешког развоја код ковида-19“, пише у анализи.Фото: депоситпхотос/ридофранз
Фото: депоситпхотос/ридофран
„Та тврдња је потпуно тачна“, каже Мартин Фаснахт, начелник одељење ендокринологије на Универзитетској клиници у Вирцбургу. Он ипак додаје да је у питању „чисто посматрање да ове појаве долазе заједно“, то јест да нису у питању чврсти научни докази о каузалитету, да једна појава изазива другу.
Тај ендокринолог критикује помаму која је избила око витамина Д. Не зато што негира његову важност, већ јер досадашње студије нису потврдиле да витамин Д има исцелитељску функцију. „Ради се само о корелацијама које су уочене“, каже Фаснахт.
Студије у току
Он даје један пример – замислимо групу осамдесетогодишњака који су здрави као дрен и још се баве спортом, и групу њихових вршњака који су у старачком дому. Код те две групе би се драстично разликовао и ниво витамина Д, као и очекивана дужина живота. „
„Али било би превише просто објаснити различито стање само нивоом витамина Д“, каже Фаснахт.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 7, 2020
„Ниво витамина Д је згодан показатељ уколико је неко болестан. Али није више од тога“, тврди ендокринолог.
Док у анализи Универзитета у Хохенхајму пише да би, код особа заражених короном, сместа ваљало проверити ниво витамина Д и подићи га уколико је пренизак, Фаснахт не верује да би то ишта донело.
Он подсећа да су пропали сви досадашњи клинички покушаји да се ток неке болести промени додавањем витамина Д.
Фаснахт пак каже да би и овде ваљало пробати, јер никада се не зна.
„Не желим да искључим могућност да одређене подгрупе пацијената могу да профитирају од преписивања витамина Д.“
Бројне студије о овој појави су у току, те би ускоро требало да стигну солиднија научна сазнања.
