Прочитај ми чланак
Током претходне године 124.472 особе преселиле су се из једног у друго насеље на територији Србије и ту промену пребивалишта пријавиле МУП-у
Више од 16.000 особа током протекле године доселило се из унутрашњости Србије у престоницу – највећи број њих данас живи на Вождовцу, Звездари, Новом Београду, Палилули и Чукарици. Војводина је друго омиљено место за живот – у њу се протекле године доселило 12.668 особа. Анализа унутрашњих миграција у Србији показује да највећи број одсељених у односу на досељене има Краљево, из кога су се 2014. године одселиле 1.962 особе, затим Крушевац, из кога је отишла 1.731 особа, потом Лесковац, који је сиромашнији за 1.828 житеља, и Пријепоље, из кога се одселило 796 особа.
Гордана Бјелобрк, начелница одељења виталне статистике у Републичком заводу за статистику, објашњава да су током претходне године 124.472 особе промениле пребивалиште, то јест преселиле се из једног у друго насеље на територији Србије и ту промену пребивалишта пријавиле МУП-у.
„Највећи број њих доселио се у Београд, затим у регион Војводине, а потом у регион Шумадије и западне Србије, а тек на крају у регион јужне и источне Србије. Једино је Београдски регион у 2014. години имао позитиван миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене. Просечна старост особа које су промениле пребивалиште је 33,2 године, а како подаци говоре да су жене те које чешће мењају адресу, можемо само да претпоставимо да је један од разлога за промену места боравка то што су стале на луди камен у другом граду, каже наша саговорница. Она такође додаје да се ова емигрантска статистика не односи на студенте који у највећем броју случајева не мењају место боравишта када одлазе на студије у велике универзитетске центре.
Иако се у Београд прошле године доселило 16.146 особа из других градова Србије, a чак 31.582 Београђанина су се током претходне године преселила из једне у другу београдску општину – примера ради, са Звездаре на Нови Београд, а 3.617 особа променило је место пребивалишта унутар исте општине – рецимо, преселило се из Белог Потока у Зуце на општини Вождовац.
Подаци изведени из анализе Републичког завода за статистику такође сведоче да чак 60 одсто унутрашњих миграната спада у категорију „издржаваних особа”, трећина њих су радно активне особе, док удео особа са личним примањима износи седам одсто. Од 168 општина Србије, само је 35 имало позитиван миграциони салдо у претходној години, то јест већи број досељених у односу на одсељене. У 133 општине забележен је негативан миграциони салдо – из њих је отишло више особа него што је дошло.
Анализа Института друштвених наука показује да се особе досељавају у она места у којима има капитала, због чега су Београд, Нови Сад и Ниш једини градови који привлаче становништво, јер имају позитивне билансе. Ова анализа такође показује да се сада највишепразневарошицеса 10.000 до 30.000 становника, а потом насеља која имају између 50.000 и 70.000 становника. У њима углавном остају пензионери који чувају кућна огњишта.
Демографи такође упозоравају да се сваке године из Србије исељава око 30.000 особа и подсећају да сваке године нестане један град величине Шида или Петроварадина, јер чак 30.000 особа више умре него што се роди. Због тога је у последњих десет година број становника у Србији смањен за око 372.000 – само на основу природног прираштаја. Ову статистику, објашњавају демографи, не може брзо да поправи ни нагли скок наталитета.
(Политика)
