Охрабрена чињеницом да одавно није чула ниједно српско “не”, ЕУ врши све већи притисак на Србију. Чак потпуно отворено, другоразредне ЕУ дипломате крше постојеће норме дипломатске праксе грубо се мешајући у унутрашња политичка питања државе – од потенцирања аутономије Војводине до афирмације геј лобија.

Скоро ме једна пријатељица из дијаспоре упитала: „Где је српска црвена линија? Отели су нам Косово, разорили економију, војску и правни систем. Најављују аутономију Војводину. Је ли Војводина та црвена линија?“ Нисам знала да одговорим. Учинило ми се да нема краја српској аутодеструктивности.

Међутим, последњи догађај, односно забрана свих скупова, па и и геј параде, отвара потпуно нове погледе на дешавања на српској политичкој сцени. Нешто се кува, ври. За сада, далеко од очију јавности.

КОСОВО И ГЕЈ ПАРАДА Након прошлогодишњих избора, на којима је СНС грубо обманула своје бираче, преузела и унапредила политику ДС, започели су Бриселски преговори.

Сасвим је сигурно да су томе претходиле и политичке и безбедоносне процене да већег отпора народа неће бити. Појединачни протести ДСС, Двери, СРС, па чак и неки покушаји да се направи патриотски блок подржан Српским Образом, покретима СНП Наши и Заветници, удружењем Никад граница и другим појединцима није успео да пробуди успавани српски народ. Народ, уморан од слома 90-тих, бомбардовања, немаштине… уморан од живота. Дакле, процене су се показале као тачне.

Последице предаје Косова у Тачијеве руке већ данас осећамо на својој кожи. Прво, када навише државно руководство не поштује сопствени Устав и законе, урушава се комплетан правни систем државе. Иако је постојећи правни систем већ био препун проблема, тим чином потпуно је деградиран. Тако смо дошли до ситуације да безбедност грађана зависи искључиво од домаћег васпитања и сопственог моралног кодекса јер државне реакције на кршење закона нема. Тиме је ппкренут ланац деструкције: све више смртоносних саобраћајних несрећа; насиље је на сваком кораку и, што је посебно забрињавајуће, у школама; све су учесталије пљачке, обијања, крађе.

СТРАХ НА СВАКОМ КОРАКУ У својој држави више нисмо сигурни. Као појединци, као породица, као заједница. Друго, када држава покаже да је неспособна да се избори за права макар и једног јединог појединца, сви остали осетиће се угрожено. Ако се судбина 150 хиљада људи предаје на милост и немилост терористима који су им до јуче вадили органе, шта ја онда могу да очекујем? Да је моје дете Вучићу, Дачићу и Николићу важније од детета неког Србина са Косова и Метохије? Не, није. Потпуно исто смо небитни. И свима нам је угрожена безбедност, не осећамо заштиту сопствене државе и зато осећамо страх.

Управо тај страх који се осећа на сваком кораку успешно користи ЕУ да изврши притисак на власт у Србији, а преносно власт га користи да изврши притисак на народ. Тако су европске интеграције једина алтернатива, тако ћемо умрети од глади без ЕУ, тако морамо да им продајемо земљиште и предузећа, тако морамо да узимамо њихове кредите… тако морамо да променимо свест и прихватимо њихове норме за људска права, која подразумевају геј параду.

Међутим, сасвим неочекивано, уместо да смо сломљени и покорени, безбедносне процене показале су да све најављене скупове, укључујући геј параду, треба отказати? Али не буни ли се то онај исти народ који се није опирао предаји Косова и Метохије? Хулигани? Хм… Огромна већина народа је против плаћеног геј пројекта, је ли паметно називати их хулиганима? Неће ли то произвести контраефекат? Или другачије: хоће ли брутално наметање да се прихвати блудничење постати српска црвена линија? Помажу ли то нама педери, потпуно несвесно, у ослобађању Србије?

ЕУ ПРИТИСАК Годинама је ЕУ, као бирократска испостава САД, пажљиво планирала сваки потез и окупацију Србије спроводила корак по корак. Да се Власи (Срби) не досете. Зато је окупација и била успешна. Сада, међутим, назире се убрзање. Дрско и бахато, одједном је на реду све – и Косово, и Војводина, и Рашка, па и геј парада. Куда се то жури ЕУ, односно САД? Клизи ли Србија кроз прсте окупатору, па се жури да се уништи све што се уништити да?

Сви политички притисци ЕУ (а уствари САД) имају само један једини циљ – уситњавање Србије до нивоа који не представља никакву претњу у региону. У ту сврху је било бомбардовање, одвајање Црне Горе, отимање Косова, у ту сврху су напади на Републику Српску, у ту сврху је потенцирање аутономије Војводине, у ту сврху је геј парада као политички пројекат упакован у форму борбе за људска права.

Многи ће се сада запитати и рећи: „Али зашто, па Србија већ сада нема никакав утицај, ни у свом дворишту, а камоли у региону?“ И то је тачно. Али, очигледно да ЕУ (САД) мисле другачије – да они знају да опасност да се Срби успротиве постоји, чак и јача. Зато и јачи притисак. Каква је то опасност по Запад у Србији?

Да ли је после година и деценија труда и много уложеног новца ЕУ мехур пред пуцање у Србији?

Јесу ли се Срби уморили од ЕУ шарене лаже, која ће им једног лепог дана, за ко зна колико година, пружити лагодан живот без по муке? Понестаје ли адута за убеђивање да је ЕУ рај на земљи, док народ види једино каиш који му све више стеже грло, не само стомак? Кад понестаје адута, остаје сила…

ОЛОШ ЕЛИТА Србија је земља окружена НАТО чланицама. На Косову је једна од највећих америчких база у Европи. Иако се и даље на папиру држимо неутралности, потпуно је јасно да нам је војска под апсолутном контролом НАТО, а власт под исто таквом апсолутном контролом првенствено америчке администације сакривене иза ЕУ бирократа, подржана углавном плаћеном олош-елитом (хвала Жељку Цвијановићу на перфектној дефиницији коју треба максимално експлоатисати у јавности), у коју спада већина НВО, медија и експонираних интелектуалаца у јавности.

Управо та олош-елита држи одговоре на многа питања. Наиме, већина људи верује у оно што у медијима чује и прочита. Како приступ медијима имају само припадници олош елите, тако они и формирају не само јавно мњење, већ креирају и политику, односно врше притисак на политичаре на власти. Пошто не постоји никаква могућност да се они повуку и сами престану са евроунијаћењем, као једина могућност остаје борба против њих и формирање једне сасвим нове елите, којој ће основни циљ бити спас Србије од даљег растакања.

Дакле, са једне стране, имамо народ који у већини подржава оно што му елита сервира. Са друге стране имамо политичаре који онда прате вољу народа. И тако се намеће закључак да је кључ спаса замена олош елите просрпском националном елитом.

БУДИ СЕ ИСТОК Сви услови које Запад намеће могу се свести на један једини: промена свести у Срба. Шта то тачно значи? И после деценија прозападног утицаја у Србији, наметања њихове културе (преко филмова, ријалити представа и сл.) и вредности (сексуалне слободе, геј парада), утицања на разбијање СПЦ и одвајање Срба од православне вере од Титове Југославије до данас (а вера је била темељ очувања Срба кроз векове), ипак постоји један број људи који се том наметању опире. Оно што је значајно је да су то углавном млади људи. Обзиром да су много више везани за рачунар и интернет, него за класична средства информисања, имају могућност и да прочитају нешто другачије од онога што се са ТВ и новина нуди као информација. Тако је, у почетку стидљиво, а сада све више и јаче, интернет постао место где се окупљају национално оријентисани појединци. Ту се остављају коментари, размењују мишљења, износе нове идеје, па и избацује незадовољство. У самом почетку, иако се пратио, интернет активизам није представљао велику претњу. Сада је, међутим, другачије. Иако још увек недовољне снаге, пасивно орјентисан на борбу преко рачунара, интернет свет је извојевао прву победу – забрану геј параде. И то зато што је по први пут запретио да више неће бити пасиван и да ће активно подржати оне организације које су се супротставиле блудничењу на улицама Београда. И тиме показао да на њих треба озбиљно мотрити у будућности.

И ту долазимо до главног узрока западне журбе у којој се можда омакне и понека грешка. Велика већина људи која прати патриотске сајтове има огромну жељу да Србија направи заокрет и окрене се Русији. Да коначно ЕУ добије своју алтернативу. Да та алтернатива изнедри просрпску елиту која ће победити олош-елиту. Да се Србија окане неутралности која још само на папиру постоји и затражи помоћ пријатељске државе у одбрани свог суверенитета, али и своје свести, културе, традиције, вере. Да Србија, уз помоћ Русије, обнови своју посрнулу економију и понуди будућност новим генерацијама, које у економски пропалој ЕУ нема.

Светска превирања у потпуности иду на руку оваквим захтевима појединаца. Наиме, западна цивилизација агресивна у свом приступу, намеће и захтева промену свести свакој појединачној држави која претендује да се нађе у њиховом „одабраном“ друштву. Међутим, обзиром на економску кризу, све је мање аргумената у западним рукама, па све више избија на површину и криза идентитета.

Насупрот томе, источна цивилизација се труди да помири све различитости и гради један нови свет уважавања и толеранције свих култура. Последњи састанак шефова држава Шангајске организације за сарадњу отворио је врата за даље ширење – Иран је на путу да постане стални члан. На тај начин ће се ова организација продубити и цивилизацијски покрити све културе света, од хришћанског православља, преко суни муслимана централноазијских земаља, до велике персијске културе шиитског ислама, будистичке Русије и Кине, све до конфучијанске Кине.

За сада, има само најава неких организација (Двери и Евроазијска Србија) да се почело мислити у правцу заокрета ка Истоку. Идеја јесте у повоју, али зато њено стасавање жељно ишчекује добар део јавности. Али родила се и Запад зна да ћемо је љуљати, чувати и пазити. И зато је распалио из свих „оружја“.

Још нас пуно борбе чека, ЕУ јесте мехур, али је још далеко од пуцања у Србији. На нама је да му помогнемо да сазри.

(Стандрад)

Ознаке: Јелена Бркић, Војводина, геј парада, лоби, отказивање, понос, снага, Србија